Aleksa i Andrija na dedovini gaje divlji origano i veruju da je samo nebo granica. Do juče zaparložene njive u selu Dražinovići postale su polja za kreativne ideje nove generacije poljoprivrednika.
Foto: Aleksa Vučićević i Andrija Jovanović
Zaparložene njive nisu retkost u Srbiji. Mnogo ih je jer su u selima ostali oni koji su već sve od sebe dali, istrošili snagu verujući da će potomci preuzeti teške poslove.
MOŽDA VAS ZANIMA
Ovaj stereotip se u poslednje vreme ipak menja. Postoje primeri koji svedoče o tome da mlađe generacije i te kako umeju da prepoznaju vrednost tih njiva. Za razliku od njihovih roditelja koji nisu imali vremena da misle na očevinu, oni u dedovini vide potencijal.
Tako je Aleksa Vučićević, Beograđanin i ekonomista, sa svojim prijateljem i zetom Andrijom Jovanovićem u selu Dražinovići kod Požege počeo da ostvaruje davnašnju ideju. Na površini većoj od hektara zasadili su divlji origano, lekovitu biljku kod nas poznatiju kao vranilovka.
Njihov moto nije bio „grlom u jagode“
Pitali smo Aleksu šta se to dogodilo pa je kao mlad čovek koji je odrastao u gradu počeo da misli na dedovinu i poljoprivredu.
„Od malena imam razne ideje za biznis poduhvate, pa je tako jedna od ideja bila vezana za poljoprivredu, za koju smatram da je najveći privredni adut Srbije. Dodatni motiv mi je bio taj da nam je u Dražinovićima ostalo dosta obradive, a neiskorišćene zemlje od naših predaka, pa verujem da bi i oni bili ponosni što naslednici ulažu u svoju dedovinu“, rekao je za AGROmedia portal Aleksa Vučićević.
Kako kaže, godinama je tu ideju čuvao za sebe, ali jednom prilikom je podelio sa svojim zetom Andrijom, koji je, ističe, isto kao i on, spreman za stvaranje nečeg novog, pa su onda zajedničkim snagama ušli u ovu priču i napravili svoje gazdinstvo.
Neobično je da se u dominantno povrtarskom i voćarskom kraju počne sa divljim origanom. Na pitanje da li su još neke kulture bile u igri i na kolikoj površini se isplati sadnja divljeg origana, Aleksa kaže da nisu krenuli „grlom u jagode“.
Foto: Aleksa Vučićević i Andrija Jovanović
Nakon hidrometeoroloških analiza i analize zemljišta odlučuju se na divlji origano
„S obzirom na to da nismo imali nikakvog iskustva u poljoprivredi, zatražili smo pomoć ljudi koji to znaju i tako pronašli firmu iz Hercegovine koja nam je uradila tehničko-tehnološki, kao i ekonomski projekat. Pre toga, uradili smo hidrometeorološku analizu i analizu zemljišta, na osnovu kojih smo dobili predloge biljnih kultura koje bi uspešno rasle na tom tlu“, objašnjava naš sagovornik.
Odabir divljeg origana je, kako ističe, bio slobodan izbor, jer je isplativost predloženih kultura bila slična.
Pored eteričnog ulja i hidrolata divljeg origana planiraju još nekoliko proizvoda, ali o tome još ne želi da govori jer asortiman još nije sasvim iskristalisan.
„Od konsultanata smo dobili i ekonomski projekat, tako da nismo bez razloga ulazili u ovaj posao. Računica je bila pozitivna, tako da nas je to poguralo da ostvarimo svoju ideju“, rekao je ovaj proizvođač.
Pitali smo i kolika su ulaganja bila potrebna, šta bi savetovao nekome ko želi da krene istim putem i ima li prostora za konkurenciju.
Bez pomoći stručnjaka nijedan posao nije isplativ
„Velika prednost je što je zemlja naša iako je i oko nje bilo dosta posla jer decenijama nije obrađivana. Savetovao bih svima da se pre nego što uđu u poljoprivredu edukuju, ako već nisu školovani za to. Ili da angažuju stručne ljude jer će na taj način znati šta rade, koliko treba da ulože, kako da smanje troškove i kako da dobiju kvalitetan proizvod. Mi, Srbi, smo skloni razmišljanju „ne treba meni konsultant, znam ja najbolje“, ali smatram da bez pomoći stručnjaka, nijedan posao ne može biti isplativ“, odgovorio je sagovornik našeg portala.
Foto: Aleksa Vučićević i Andrija Jovanović
Što se konkurencije tiče, prema njegovom mišljenju ima mesta za sve. Kako kaže, retko koja država u svetu ima ovako plodnu zemlju kao Srbija i treba je iskoristiti, a onda naplatiti te proizvode u inostranstvu. Da li će to biti divlji origano, matičnjak ili smilje, nije toliko važno, sve su to niše koje imaju svoje kupce.
Ideja je da uključe meštane sela kao kooperante
Meštani Dražinovića nisu ostali po strani. Zaintrigiralo ih je šta to mladi građani rade, pa su im i pomagali u obradi zemlje.
„Ideja je da uključimo meštane kao kooperante, da oni sade neko drugo lekovito i aromatično bilje, pa da u našem pogonu za destilaciju proizvodimo i eterična ulja od drugih biljaka. Tako bi na tržištu nastupili sa većim asortimanom“, govori o svojim daljim idejama Aleksa.
Za kraj razgovora Aleksu pitamo kakva su mu očekivanja, a odgovor je više nego optimističan: „Samo je nebo granica“.
Komentari