Na struganičkim njivama, u rodnom selu vojskovođe Živojina Mišića, raste jedna lekovita biljka – anđelika. Ta biljka u upotrebi je duže nego što postoji pisana istorija o njoj, a ljudi je zbog aromatičnog ukusa korena odavno koriste kao hranu, začin i lek.
Drevna upotreba anđelike, toliko hvaljena kroz vekove, polako je zaboravljena. Danas se njen koren veoma retko koristi, a zamenile su je biljke poput artičoke, gorkog pelina, paprene metvice, stolisnika i nemačke kamilice.
Ova biljka, koja svoje ime ne duguje izgledu nego delovanju, polako se vraća u kulturu gajenja. Naša priča o anđeoskom korenu, kako je još nazivaju, počinje iz centra Mionice, u domaćinstvu Miodraga Živanovića. Kada smo ušli u njegovo dvorište, pod plastenikom smo očekivali povrće, međutim, zatekli smo rasad anđelike. Prošlog jula na površini od 50 kvadratnih metara zasejao je 47.000 semenki.
Možda vas zanima
Gajenje šipurka isplativije od lešnika i paprike
„Kada sam otišao u penziju, pokušao sam da pronađem aktivnost koja bi mi skratila penzionerske dane, a uz to donela i određenu korist. I pošto se moj prijatelj dugo godina bavi proizvodnjom i preradom lekovitog bilja, u dogovoru sa njim rešio sam da pokušam sa rasadničkom proizvodnjom“, priča Miodrag i dodaje da je na ovaj način došlo do spajanja lepog i korisnog.
Prve godine bila je solidna proizvodnja rasada selena, žalfije i anđelike, a naredne godine, kao i sada, to je samo anđelika. Ulaganja u rasadničku proizvodnju lekovitog bilja najveća su u prvoj godini zbog kupovine plastenika, a kasnije najviše sredstava potrebno je izdvojiti za supstrat.
Zaradite novac od rane proizvodnje krastavca
Odnegovan rasad anđelike gaji se na struganičkim oranicama. Ovdašnji poljoprivrednici uvideli su da pored voćarske i stočarske proizvodnje mogu zaraditi i od lekovitog bilja. 47.000 biljaka proizvedenih u Živanovićevom dvorištu dovoljno je za površinu od jednog hektara. Deo ovog rasada odgajiće se i na oranicama Milana Popovića iz Struganika. Prošle godine anđeliku je gajio na 50 ari.
„Moja porodica decenijama živi od poljoprivede, ali smo uvideli da je veća zarada od proizvodnje lekovitog bilja nego od bilo koje druge grane agrara. Prvi put anđeliku smo zasejali pre šest godina, sejalicom – direktnom setvom semena u zemlju, ali nažalost taj način setve nije se pokazao dobar jer su biljke nikle u veoma malom procentu. Ovo što se sada vidi je iz rasada i sa ovih 50 ari očekuje se prinos od 6 tona“, kaže Milan, koji se bavi proizvodnjom i distribucijom eteričnog ulja. Pored anđelike, na svojim njivama gaji i kamilicu.
Kale – jednostavne za gajenje, a zarada dobra
Do 20. veka ova dvogodišnja biljka iz porodice štitarki koristila se u ljudskoj ishrani kao povrće. Nazivaju je i anđeoski koren, anđeosko drvo, divlja pirevina, siriš i šiviz. Podseća na kim, a dostiže visinu do dva metra.
Jedna je od najstarijih lekovitih biljaka, koja se polako zaboravlja, ali do danas nije izgubila na vrednosti. Naziv anđeoski ili sveti koren dobila je za vreme haranja kuge po Evropi. Zahvaljujući korenu anđelike tom prilikom mnoštvo ljudi se spasilo od takozvane crne smrti.
Sagovornici:
Miodrag Živanović iz Mionice
Milan Popović iz Struganika
Autor: Dejan Davidović
Komentari