Iako je čaj od valerijane izuzetno lekovit, s njegovim konzumiranjem ne valja preterivati, dovoljne su dve-tri šolje dnevno.

Užurbani tempo života koji sa sobom nosi stres neizbežan je saputnik savremenog čoveka a prate ga umor, nervoza i nesanica. Takve osobe često posežu za antidepresivima, čarobnim tabletama koje donose organizmu mir.

Ali, poštujući onu narodnu da je svaki lek pola otrov, ove tablete, kad god postoji mogućnost, valja izbegavati jer, priroda se postarala da iznedri biljku koja je prirodni antidepresiv, ne sadrži otrove i ne stvara zavisnost. Reč je o valerijani (Valeriana officinalis) čiji su narodni nazivi još i odoljen i macina trava. Lekovito dejstvo korena valerijane dobro je poznato narodnoj medicini, gde se njegova upotreba od XIX veka pa sve do današnjih dana tradicionalno preporučuje kod premora, nervne iscrpljenosti, anksioznosti i nesanice.

Lekovit samo koren valerijane

Кao lekoviti deo biljke koristi se koren koji sveže iskopan nema skoro nikakav miris i ukus. Stanište sa koga biljka potiče utiče i na kvalitet korena i sadržaj aktivnih materija. Obzirom da prirodna nalazišta ne podmiruju potrebe za ovom lekovitom biljkom, gaji se i plantažno..

Кarakterističan miris i gorak, oštar ukus, razvijaju se tek posle sušenja. Ovaj, za mnoge veoma neprijatan miris je razlog koji mnoge osobe odvraća od upotrebe, uprkos njenim dokazanim lekovitim svojstvima.

S obzirom na to da miris podseća na miris mačjeg urina, kod ovih životinje izaziva izrazite promene ponašanja, nalik na euforiju, od čega potiče i narodni naziv za ovu biljku. Sušen koren macine trave koristi se za pripremu čaja kao i za dobijanje alkoholog ekstrakta – tinkture, ili suvog ekstrakta za potrebe farmaceutske industrije.

Od aktivnih sastojaka, koren valerijane sadrži mnoge korisne supstance. Ipak, nosilac lekovitog delovanja korena odoljena je etarsko ulje sa visokim sadržajem iridoidnih monoterpena – valepotrijata i izovalerijanske kiseline koji su odgovorni za umirujuće delovanje na centralni nervni sistem.

Osim delovanja na nervni sistem, etarsko ulje valerijane pokazuje i jak antioksidativni efekat, a laboratorijskim istraživanjima potvrđeni su njegovi antibakterjiski i antigljivični efekti. Obzirom da deluje umirujuće, koristi se u čajnim mešavinama za prevazilaženje straha kao i tokom perioda odvikavanja od alkohola i pušenja.

Povoljno delovanje na mnoge “ženske” tegobe: razdražljivost, glavobolje, mučninu, bolove, grčeve i osećaj nadutosti, izražene u periodu pre i tokom trajanja menstruacije, kao i palpitacije – osećaj “lupanja srca” i probleme s nesanicom tokom menopauze, čine ovu lekovitu biljku veoma popularnom među ženama.

Narodna medicina peporučuje i spoljnu upotrebu čaja i to kod opadanja kose, za ispiranje posle pranja. U našem regionu postoji čak i izreka “od odoljena – kosa do koljena”. Odoljen se primenjuje i u lečenju životinja, za olakšanje tegoba kod grčeva svih vrsta, naročito usled nagomilavanja gasova, za jačanje želuca i za umirenje.

Uz valerijanu do zdravog sna

Upotreba valerijane kod nesanice ima mnogo prednosti u odnosu na sintetske lekove. Ne izaziva zavisnost, ali je za pojavu pozitivnih efekata potrebno 10-15 dana redovne upotrebe. Većina istraživanja pokazala je da se uzimanjem valerijane poboljšava kvalitet sna.

Međutim, efekti kod nekih osoba mogu da budu primetni odmah, a kod nekih tek posle četiri nedelje. Dobro je i da se kombinuje sa drugim biljkama, poput hmelja ili matičnjaka.Osim u obliku čaja, koren valerijane se može koristiti i za kupke s umirujućim delovanjem, a dodaje se i kupkama za tretman kožnih bolesti.

Čaj od korena valerijane povoljno deluje na harmonizovanje srčanog ritma i cirkulaciju, blagotvorno utiče na srce, ublažava lupanje, smiruje osećaj pritiska u grudima i strahove, a može pomoći i u procesu odvikavanja od pušenja. Ublažava želudačne tegobe, naročito kod grčeva, mučnine i nervoze želuca.

Valerijana može da se uzima kao zamena za lekove koji smanjuju anksioznost kod odraslih osoba. Nelagodnost u nogama i nekontrolisana želja za pomeranjem nogu takođe su manifestacije koje može da umiri valerijana.

Naučnici očekuju više studija o pozitivnom dejstvu ove biljke na na tenzione glavobolje, poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), sindrom hroničnog umora, konvulzije, epilepsiju, blagi tremor, bol u mišićima i zglobovima, nervozna creva.