Leblebija je leguminoza, koja je veoma cenjena kao zdrava namirnica, bogata vlaknima i koja pozitivno utiče na lečenje mnogih bolesti. Odakle potiče, gde se najviše gaji, koje vrste postoje možete saznati u daljem tekstu.
Možda vas zanima
Leblebija (Cicer arietinum L) je biljka koja je veoma cenjena u ljudskoj ishrani. S obzirom na to da je mahunarka, seme joj je najsličnije semenu soje ili sušenom zrnu graška. Leblebija se nalazi na trećem mestu po količini proizvodnje mahunarki, nakon pasulja i graška. Botanički rod Cicer, član podfamilije Papilionoideae i familije Leguminosae, kojem pripadaju leblebije, obuhvata još 44 vrste divljih biljaka, 9 godišnjih i 35 višegodišnjih vrsta.
Leblebije su jedini pripadnik tog roda koji se gaji u velikoj meri širom sveta. Najbliža vrsta mu je tzv. Cicer judaicu, koji se i danas susreće u Palestini, pa mnogi veruju da je pradomovina leblebija Palestina. Neki izvori, međutim, smatraju da leblebija potiče iz zapadne Azije i da su je u Evropu preneli Turci koji je i danas nazivaju nohut. U Evropi je najviše zastupljena u Španiji, a na američkom kontinentu njen najveći proizvođač je Meksiko. Leblebija se uzgaja i na Bliskom istoku, u Aziji i Australiji, a na Balkanu se uzgaja u Makedoniji i Dalmaciji.
Ukusna, a zdrava: Rukola nije zahtevna za gajenje
Leblebija igra važnu ulogu u poljoprivrednom proizvodnom sistemu jer poboljšava plodnost zemljišta kroz biološku fiksaciju azota i obezbeđuje azot za useve u poljoprivrednom sistemu. Sastavni je dio mnogih kultura i kuhinja, te i veoma čest sastojak mnogih specijaliteta. Koristi se u ishrani za pravljenje raznih variva i popularnog namaza zvanog humus. Može da se melje u brašno i pravi hleb, a veoma popularne su i pečene semenke. Bogate su proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima. S obzirom na to da posjeduje širok spektar lekovitih svojstava, bilo bi dobro da se o leblebiji, njenim lekovitim svojstvima i upotrebi sazna malo više.
Dve sorte leblebija
Razlikujemo dve vrste leblebija, desi i kabuli. Postoji značajna razlika između ove dve vrste, po izgledu semenki i mestu uzgoja. Desi ima male semenke (microcarpa), dok kabuli ima velike semenke (macrocarpa). Desi uspeva u subtropskom pojasu, uzgaja se u Indiji, istočnoj Africi, Meksiku i Iranu. Glavni proizvođači su Indija i Pakistan. Ima svetlobraon, crne ili zelene semenke. Koristi se uglavnom za pravljenje popularnog indijskog jela “split pea dahl”, ali i za proizvodnju brašna nakon odstranjivanja ljuske. Kabuli leblebija je kremastobele boje i mnogo je veća od desi vrste. Uspeva u umerenom pojasu, a uzgaja se u zemljama Mediterana, Afganistanu, Indiji i Južnoj Americi. Kod kabuli leblebija, od kritične važnosti za tršište su veličina i izgled semena.
Koja su lekovita svojstva cimeta
U idealnom slučaju, kabuli semena trebalo bi da budu veća od 8 mm u prečniku (40g/100 sjemenki). Desi sorta je najrasprostranjenija za proizvodnju na aridnim zemljištima, ali dobro uspeva i uz optimalno navodnjavanje. Kabuli sorta lošije reaguje na klimatske promene (suša, vlažnost), ali i na štete od insekata, na primer, sovice (Helicoverpa armigera).
Klimatske promene
Proizvodnja leblebija obavlja se uglavnom u aridnim i poluaridnim područjima. Oko 90 odsto svetske proizvodnje leblebija se uzgaja u uslovima suše, koja je jedan od ograničavajućih faktora prinosa. Prema dosadašnjim istraživanjima, suša kod leblebija utiče i na smanjenje dužine vegetacionog perioda. Naročito osetljiva na sušu je reproduktivna faza. Dodatni ograničavajući faktori su promene u količinama padavina, odavanje vode sa biljke i zemljišta u toku vegetacionog perioda i karakteristike zemljišta. Uprkos velikim naporima u oplemenjivanju, nedostatak stabilne proizvodnje biljaka i dalje predstavlja glavnu brigu u proizvodnji leblebija. Ova situacija je otežana redovnim premeštanjem proizvodnje leblebija na marginalna zemljišta, gde se suočava sa mnoštvom već navedenih problema.
Saznajte sve o lekovitim svojstvima ljiljana
Veliki napori vrše se prilikom selekcije sorti otpornih na klimatske promene i uspostavljanje novih elitnih sorti prilagođenih na rast u aridnim i semiaridnim područjima. Jedan od parametara koji se danas koristi za osposobljavanje sistema za uzgoj jeste uspostavljanje sorti sa kraćim periodom vegetacije koje bi omogućavale visoke prinose čak i u aridnim područjima. U uslovima suše, sorte kraćeg vegetacionog perioda i povećanog rodnog potencijala pokazale su se kao izuzetno dobre za gajenje u aridnim područjima. Leblebije su, inače, povezane sa nizom mogućih zdravstvenih koristi:
Dijabetes
Leblebije su posebno bogate vlaknima. Istraživanja su pokazala da ljudi sa dijabetesom tipa 1 koji konzumiraju hranu sa visokim sadržajem vlakana imaju niži nivo glukoze u krvi. Za osobe sa dijabetesom tipa 2, veći unos vlakana može poboljšati nivo šećera u krvi, masti i nivo insulina.
Zdravlje kostiju
Gvožđe, fosfat, kalcijum, magnezijum, mangan, cink i vitamin K u leblebijama doprinose izgradnji i održavanju strukture i čvrstoće kostiju. Iako su fosfat i kalcijum važni u strukturi kostiju, pažljiva ravnoteža između dva minerala je neophodna za pravilnu mineralizaciju kostiju. Potrošnja previše fosfora sa prevelikom količinom kalcijuma može dovesti do gubitka kostiju. Prilikom formacije koštanog materijala, minerali mangana, gvožđa i cinka imaju ključnu ulogu u proizvodnji i sazrevanju kolagena. Adekvatna potrošnja vitamina K je važna za dobro zdravlje kostiju, jer poboljšava apsorpciju kalcijuma i može smanjiti izlučivanje kalcijuma putem urina, kako bi se obezbedila dovoljna količina kalcijuma za izgradnju i popravku kosti. Nizak unos vitamina K povezan je sa većim rizikom za frakturu kostiju.
Koja su lekovita svojstva cikorije
Krvni pritisak
Održavanje unosa sa niskim sadržajem natrijuma (niskim sadržajem soli) je od suštinskog značaja za održavanje niskog krvnog pritiska, ali povećanje unosa kalijuma može biti isto toliko važno zbog njegovih vazodilatacionih efekata.
Zdravlje srca
Visok sadržaj vlakana, kalijuma, vitamina C i vitamina B6 utiče na bolji rad srca. Leblebije sadrže značajne količine vlakana, što pomaže u smanjenju ukupne količine holesterola u krvi, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti.
Lečenje raka
Iako selen nije prisutan u većini voća i povrća, može se naći u leblebijama. Pomaže da enzimi jetre funkcionišu pravilno i detoksifikuju neka jedinjenja koja izazivaju rak u organizmu. Pored toga, selen sprečava upale i smanjuje stopu rasta tumora. Leblebije takođe sadrže folate, koji igraju ulogu u sintezi i popravci DNA i tako pomažu u sprečavanju stvaranja ćelija karcinoma mutacijom DNA. Saponini i fitohemikalije prisutne u leblebijama, sprečavaju umnožavanje ćelija raka i razmnožavanje u celom telu. Uzimanja visokih vlakana kroz leblebije i druge mahunarke, cela zrna, voće i povrće, povezana su sa sniženim rizikom od kolorektalnog karcinoma. Vitamin C funkcioniše kao moćan antioksidant i pomaže zaštiti ćelije od oštećenja slobodnih radikala.
Holesterol
Istraživanja pokazuju da uključivanje leblebija u ishranu smanjuje količinu lipoproteina niske gustine ili lošeg holesterola u krvi.
Upale
Holin u leblebijama pomaže spavanju, pokretima mišića, učenju i pamćenju. Holin takođe pomaže u održavanju strukture ćelijskih membrana, prenošenju nervnih impulsa i asistira pri apsorpciji masti i smanjuje hronično upalu.
Regulisanje varenja
Zbog svog visokog sadržaja vlakana, leblebije utiču na sprečavanje kostipacije i na regulisanje i zdravlje digestivnog trakta.
Održavanje telesne težine i sitosti
Dijetetska vlakna funkcionišu kao “agensi za punjenje” u digestivnom sistemu. Ova jedinjenja povećavaju osećaj sitosti i smanjuju apetit, utičući na duži osećaj sitosti i time smanjuju ukupan unos kalorija. Unošenje više voća i povrća u ishrani već dugo je povezano sa smanjenim rizikom od mnogih zdravstvenih problema vezanih za način života. Mnoge studije su pokazale da je povećanom potrošnjom biljnih namirnica poput leblebija smanjen rizik od gojaznosti, dijabetesa, bolesti srca, poboljšano zdravlje kose i povećana energija.
Humus
Bliskoistočni delikates, kralj svih ukusa, humus. Pored leblebija, svi njegovi sastojci su izvor veoma važnih nutrijenata i preporučuju se u svakodnevnoj ishrani.
Recept za spremanje humusa:
- 1 kg sirovih leblebija
- 3 do 5 velikih kašika tahin paste (pasta od susama)
- sok od jednog limuna
- 3 do 5 češnja belog luka
- 3 do 5 kašika maslinovog ulja
- so po potrebi
Ako koristite sveže leblebije, namočite ih preko noći u hladnu vodu. Sutradan ih kuvajte 45-60 min. Možete da dodate i malo sode bikarbone, kako bi se pre skuvale. Kuvane leblebije ostavite da se ohlade, ocedite i sačuvajte malo tečnosti. U posudu ili multipraktik stavite sve sastojke i usitnite dok ne dobijete glatku kremu. Možete da dodajete sačuvanu tečnost, ulje ili pastu dok ne dobijete ukus koji vam odgovara. Ovaj recept se na kraju svede na “svega pomalo od ovih sastojaka, otprilike, dok ne dobijete željeni ukus”. Kada je humus gotov, stavite ga u odgovarajuću posudu i pospite maslinovim uljem. Možete da ga jedete kao prilog ili mažete na hleb umesto paštete.
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Piše: Dr Nataša ČEREKOVIĆ
Komentari