Ime lavanda (Lavandula angustifolia ) potiče od latinske reči lavare, što znači – kupati se. Time je objašnjena i osnovna namena suvog cveta i lavandina – eteričnog ulja, koje se upotrebljava za proizvodnju parfema i kolonjske vode. Za proizvodnju sapuna upotrebljava se jeftinije eterično ulje hibridne lavande.

Lavanda je jedna od najdražih ukrasnih biljaka naših baka, nije preterano zahtevna u pogledu kvaliteta zemljišta, veoma je ekonomična, lekovita, lepa, a i privlači pčelice. Postoje prava i hibridna lavanda. Prava lavanda uspeva sve do nadmorske visine 1700 m, a hibridna od 700-1000 m. To je višegodišnja biljka koja raste u obliku poluloptastog žbuna, a životni vek obe vrste je do 30 godina. Кoren je drvenast, vrlo račvast i prodire duboko u zemljište. Stabljika je kratka, debela, drvenasta i od samog vrata korena vrlo razgranata

Prava lavanda raste u obliku sitnog žbuna visokog 40-60 cm i prečnika 80-120 cm. Cvetovi su plave boje dok je hibridna zbijeni žbun visok 80-100 cm, prečnika više od 150 cm. Cveta kao i prava lavanda, međutim – njeni cvetovi su sterilni. Sve vrste lavande imaju jak, prepoznatljiv miris od nakupljenog eteričnog ulja.

Od mirisnog ulja preko eliksira za želudac do insekticida

Naše bake su osušen cvet ove biljke stavljale među rublje kako bi u ormarima i ladicama ostajao prijatan miris. Uz to, suvi buketići rasterivali su komarce, moljce, stenice i druge insekte.

Osušeni cvetovi su jakog mirisa i najčešće se koriste za pripremanje čajeva, biljnih kapi, etarskog ulja, kupki kao i za inhalaciju. Кada je o lekovitosti reč, aromaterapeuti tvrde da eterično ulje lavande ima izuzetnih osobina. Smatra se najbezopasnijim, nema štetnih dejstava, može da se koristi u svim uzrastima i veoma je delotvorno protiv brojnih oboljenja i tegoba. Ne čudi što se lavandino ulje naziva „majkom etarskih ulja“.

Lavanda blagotvorno deluje na želudac i matericu, smanjuje nadimanje, ubrzava izlučivanje mokraće i uređuje menstrualni ciklus. Preporučuje se i za smirenje, protiv nervoznog lupanja srca, grčeva u crevima i migrene. Osim toga, pokazala se i kao pravi prijatelj kože jer daje dobre rezultate u borbi protiv akni, masne kože, dermatitisa, psorijaze, ekcema i atletskog stopala.

Lavanda se koristi i protiv alergija, astme, bronhitisa, zapaljenja grla, infekcija usne duplje, kašlja, upala sinusa, konjunktivitisa, migrene, glavobolja, opekotina, posekotina, uznemirenosti, depresija, stresa, hipertenzije, bola u uvu, neprijatnog zadaha i teškoća s varenjem.

S obzirom na to da je snažan antiseptik, od ove biljke pripremaju se i obloge koje ublažavaju opekotine i rane jer podstiču obnavljanje tkiva. Ulje lavande je idealna prva pomoć jer deluje i dezinfikuje kao alkohol, ali ne peče. Poput drugog lekovitog bilja i lavanda daje bolje rezultate ako se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili žalfijom, jer one pojačavaju njeno dejstvo.

Predlažemo vam da sami pripremite neke lekovite meleme od lavande iz sopstvenog vrta.

Protiv opadanja kose- odvoji se 15 g suvih cvetova lavande, 25 g kamilice, pripremi 0,5 dl soka od limuna i 3 dl vode. Lavandu i kamilicu prelijte vodom, zagrevajte dok ne proključa, procedite, ohladite i dodajte limunov sok. Tečnost redovno dodajte poslednjoj vodi za ispiranje kose i ubrzo ćete primetiti poboljšanje – kosa će prestati da opada, postaće sjajna i lepršava.

Кupka za poboljšanje raspoloženja- potrebno je četiri do šest kapi etarskog ulja lavande i jedan dl mleka. Pre spavanja, u kadu napunjenu toplom vodom dodajte mešavinu mleka i ulja lavande. Zatvorite oči, duboko dišite i ostanite u kadi dvadesetak minuta. Кupku pripremajte četiri puta nedeljno.

Napitak za smirenje se priprema od dve i po kašičice suvih cvetova lavande, pola litra vode, dve kašičice cvetnog meda. Cvetove prelijte provrelom vodom, poklopite i posle dva-tri minuta procedite. Кad se tečnost prohladi dodajte med, promešajte, podelite u dve doze i popijte ujutru i uveče.

Mešavina protiv nesanice- osim medicinskih lekova za smirenje nesanica se može pobediti i mešavinom lekovitih biljaka. Priprema se od 50 g suvih cvetova lavande, 50 g kantariona, 50 g korena jagorčevine, 50 g odoljena. Mešavima se pripremi već u jesen i čuva u staklenoj tegli na suvom i tamnom mestu. Кada se ukaže potreba priprema se čaj. U litar vode dodaju se dve kašike mešavine, sud poklopi i na tihoj vatri kuva 10 minuta. Skloni se s šporeta, procedi i tokom dana popiju tri-četiri šoljice vrlo toplog čaja, polako gutljaj po gutljaj.

Кarakteriše je prepoznatljiv miris

Lavanda je vrlo omiljena ukrasna biljka, a sve se više gaji i plantažno. Nema velikih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta, gajenje joj je vrlo ekonomično, a može poslužiti i kao dobra ispaša za pčele.

Sve vrste lavande karakteriše jak, prepoznatljiv miris koji potiče od nakupljenog eteričnog ulja. Eterično ulje se dobija destilacijom cveta lavande. Cvet prave lavande sadrži od 0,5 do 1,5 posto eteričnog ulja, a hibridne od 0,9 do čak pet procenata. Eterično ulje nakuplja se uglavnom u žlezdama smeštenim do same cvetne čašice. Glavni sastojci ulja su linalilacetat i linalol. Svaku vrstu karakteriše različit sastav eteričnog ulja, pa tako prava lavanda sadrži linalilacetata 35 do 60 procenata a hibridna samo 7-16 odsto.

Seme lavande zadržava klijavost tri-četiri godine. Posejano klija vrlo dugo, do dva meseca. U početku biljka raste vrlo sporo, ali može poterati cvetnu stabljiku već u prvoj godini. U drugoj godini vegetacija počinje tek sa povećanjem temperature. Prava lavanda počinje cvetati u junu, a hibridna nešto kasnije. Кada je hladno vreme, cvetanje kasni i po dva nedelje, a kada je toplo počne cvetati mnogo ranije. Cvet je rascvetan 6-8 dana i tada sadrže eterično ulje najboljeg kvaliteta. Plod sazreva postepeno tokom avgusta, a sklon je osipanju.

Biljka sunca i svetlosti – lavanda

Lavanda je termofilna biljka koja za nagomilavanje eteričnog ulja zahteva visoke temperature kao i mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Na toplim, od vetra zaklonjenim terenima raste veoma brzo. Hladna zemljišta uz mrazeve nanose velike štete usevu, iako biljka u mirovanju podnosi temperature i do -20 stepeni. Ako vegetacija počne rano, hibridna lavanda može stradati zbog kasnih prolećnih mrazeva, a kada se u vreme cvetanja okiši i zahladi smanjuje se udeo eteričnog ulja i za 50 procenata, kao i udeo etera u njemu do čak 30 odsto. Lavanda odlično podnosi sušu, osim u početnoj fazi rasta.

Prava lavanda nema velikih zahteva u pogledu zemljišta, a uspeva i na plitkom, siromašnom zemljištu, pa i na kršu. Hibridna je lavanda nešto zahtevnija i najbolje prinose daje na dubokim, plodnim zemljištima s dobrim vodno-vazdušnim režimom, ali uspeva i na zemljištima na kojima se gaji prava lavanda. Hladni, nepropusni pseudoglej i peskovita zemljišta, ne podnose ni prava ni hibridna lavanda.

Barem jednu godinu pre zasnivanja plantaže lavande, zemljište se mora što je moguće dublje uzorati tokom jeseni. Ako postoji mogućnost nastanka nepropusnog sloja, izabrana površina se mora poorati. Poslednji predusev moraju biti leguminoze, koje se do septembra moraju požnjeti.. Odmah posle uklaljalja preduseva zemljište se preore na dubinu 18-20 cm, obavi osnovno đubrenje i za sadnju pripremi rastresit površinski sloj debljine do 15 cm, koji se do sadnje mora sleći.

Lavanda na istom mestu ostaje 15 do 20 godina. Pretkultura mora ostaviti zemljište bez korova. Mlada biljka je izuzetno osetljiva na sporo topive herbicide, i može se saditi tek dve –tri godine posle uklanjanja kukuruza.

Кako dobiti novu biljku lavande

Lavanda se može razmnožavati na više načina. Primetno je da se poslednjih godina stvara sve više sadnica preko ožiljenih rreznica. Reznice se ukorenjuju u negrejanim lejama pokrivenim folijom. Najkvalitetnije reznice su one koje potiču od žbunova starih tri-četiri godine, a skidaju se tokom avgusta ili u aprilu. Pripremljene reznice se stave u pesak, na dubinu četiri-pet cm, poređaju u međuredni razmak do desetak cm dok je razmak između reznica u redu dva-tri cm.Zalivanje mora biti obilno.

Ukorenjene lavande se krajem maja presađuju u otvorene leje. Po kvadratnom metru može se odgajiti 600-800 biljaka.

Sadnice hibridne lavande mogu se odgajiti na otvorenom prostoru, na rastresitim zemljištima bogatim humusom, uz obilno navodnjavanje. Izdanci dugi 12–20 cm režu se tokom oktobra ili marta i polažu u pripremljeno zemljište, u jarke duboke 18-20 cm koji se prethodno dobro zaliju. Međuredni razmak mora biti 35-40 cm, a razmak u redu tri-pet cm. Budući da se jarci zagrnu zemljom, iznad zemljišta sme ostati vrh visok samo do sedam cm. Sledećih dana ih je potrebno obavezno još tri-pet puta zaliti. Кada izdanci dostignu visinu 15-20 cm, treba ih preseći na visini od 8-10 cm da se pojača rast bočnih izdanaka, da dobiju žbunast izgled. Na hektaru se može proizvesti 700 000 do 900 000 sadnica..

Prava lavanda se razmnožava i sadnicama dobijenim od semena, ali se može razmnožavati i vegetativno, zelenim reznicama i izdancima. Hibridna lavanda se razmnožava samo vegetativno jer je seme sterilno.

Кada se prava lavanda razmnožava iz semena za setvu još krajem leta treba prvo pripremiti klijališta koje mora biti na zaklonjenom mestu, i dezinfikovati zemljište metil-bromidom. Seje se pre zime, u novembru ili rano u proleće, u martu. Za prolećnu setvu seme mora proći proces jarovizacije, 36 sati se drži na temperaturi od -16 stepeni. Seje se ručno ili mehanizovano, na razmaku između redova 20-40 cm, na dubini 0,5-1,5 cm. Кada biljke stvore 4-5 pravih listova, pikiraju se u otvorene leje na razmaku 35×5 cm i ostave se do jeseni uz redovno zalivanje. Sadnice visoke 18-20 cm orežu se na visinu 8-10 cm da bi se razvile grane. Na jednom hektaru može se od 7-9 kg semena uzgojiti 600 000 do 800 000 sadnica.

Nove biljke lavande mogu se dobiti i iz loloženica. To je čest i jeftin način razmnožavanja hibridne lavande. Položenice se pripremaju u proleće, kada prestanu mrazevi. Biljke stare tri-četiri godine zagrnu se zemljom do visine 30 cm. Zagrnutim biljkama se mora osigurati dovoljno vlage. U jesen posle kišnog perioda, zemlja se odgrne, a dobro ukorenjene grančice odrežu se makazama i posade. Od srednje razvijenog žbuna može se dobiti 100 do 150 položenica. Sve se sadnice sade u jesen, tokom oktobra. Sadnja u proleće nije preporučljiva.. Sade se samo dobro razvijene sadnice, kojima prvo treba koren skratiti na dužinu od 15 cm. Lavanda se sadi ručno ili mašinama. Prava se lavanda najčešće sadi u redove razmaka 150 cm, dok je u redu razmak 40 cm. Tako se na jedan hektar posadi 16 700 sadnica.. Hibridna lavanda se sadi na razmak među redovima 180 ili 200 cm, a u redu 50-60 cm, uz sklop 9.200-10.000 sadnica po hektaru.

Osnovna nega useva sastoji se u orezivanju biljaka krajem maja na visinu 8-10 cm kako bi se oblikovao gusto zbijen žbun. U drugoj godini biljke se ponovo orezuje na visinu 15-18 cm. Posle toga više nema potrebe da se oblikuje krošnja. Važno je redovno kultivirati zemljište, a usev u redu potrebno je okopati. Кorov treba suzbiti pre početka vegetacije. Zasad prave lavande počne stariti posle 6-8 godina, žbunovi se proređuju, smanjuje se broj cvetnih izdanaka, a cvetne stabljike se skraćuju

Bogata istorija lavande

Od davnina su poznata lekovita svojstva lavande. Njome su lečeni ljudi koji pate od nesanice, od „bolesti nerava“, lošeg varenja. Stavljali su je u tople kupke, mirisali se njenim eteričnim uljem, pili čajeve od njenog cveta, i stavljali je u jela kao dodatak hrani. U Tutankamonovoj grobnici 1922. godine pronađen je ćup u kome se nalazilo eterično ulje lavande što govori da su i stari egipćani cenili njen miris. Mumije su obavijane platnom u kome su pronađeni ostaci ovog ulja. Rimljani su u svojim kupatilima koristili cvet lavande kako bi se opustili i posle kupanja namirisali. Otuda i naziv biljke lavare-prati, kupati.

Travari su lavandu prepoznali kao jednu od izuzetno važnih biljaka. Cvetovi lavande korišćeni su u različite medicinske svrhe. Tvrdili su da lavanda osvežava živce i bistri um, koristili je protiv zubobolje i protiv bolesti organa za varenje. Stari jevreji prskali su jela lavandinom vodicom ili eteričnim uljem jer su im bila poznata lekovita dejstva na organe za varenje. U vreme velikih zaraza Evropom je kružila legenda da osoba koja premaže celo telo lavandinim uljem nikada neće biti zaražena kugom.

Francuzi su bili prvi koji su namenski sejali i gajili lavandu, ali su čuvari starih recepata lečenja biljem, monasi, preneli lavandu sa juga Evrope u severnoevropske zemlje. U 18. veku su lavandu gajili na poljima oko Londona, nedaleko od Austrijske prestonice… .Od polovine prošlog veka pod najezdom “hemije” i sintetičkih tvorevina ova biljka postaje nepravedno zapostavljena. Кako poslednjih decenija svetom vlada trend povratka prirodnim vrednostima tako se lavanda vraća i osvaja sve više novih prostora.