Mirta je zimzelena biljka, vrlo atraktivnog izgleda, opojnog mirisa, a još i lekovita. Kao prirodan lek koriste se cvet i list u vidu čaja za lečenje prehlade, kašlja i nadutosti. Kao da to nije dovoljno, ova biljka daje plodove u vidu bobica koje se koriste kao začin u kulinarstvu. Uzgoj mirte nije uopšte težak, a evo i kako da je uspešno negujete u svom vrtu ili dvorištu.
Mirta je visoki zimzeleni žbun, koji može da poraste u visinu do 5 metara. Ima veoma jak i dug koren, te je preporuka da se sadnica ne sadi tik uz kuću ili neki drugi objekat. Daje nežne bele cvetove koji cvetaju od juna do oktobra i tada ispuštaju predivan, nežan miris, zbog čega se ova biljka koristi i za pravljenje parfema. Cvetovi se zatim pretvaraju u tamne bobice, koje se koriste za pravljenje likera, naročito na prostoru Korzike i na Sardiniji.
Mirta je poreklom sa mediteranskog područja, te ne voli hladno vreme, posebno ukoliko traje duže vreme. Mirta voli veoma osunčane lokacije, bogato i dobro drenirano tlo, gde će najbolje i cvetati i obilno zalivanje leti i umereno zimi. Može da se sadi na proleće ili u jesen.
Možda vas zanima
Osim u vrtu ili dvorištu, mirtu možete posaditi u velikoj saksiji i držati napolju, ali kada nastupe niske temperature potrebno je da se unese u svetlu prostoriju, gde nema grejanje, kako ne bi počela da se suši od suvog vazduha.
Mirta može da se razmnožava reznicama koje se uzimaju iz poluočvrslih grančica, što je ujedno i najjednostavnija metoda razmnožavanja. Ukoliko znate nekog ko ima mirtu, možete od njega uzeti reznicu, a kasnije možete i sami razmnožavati biljku.
Reznice se pripremaju u proleće ili na kraju leta, a uzimaju se grančice koje još nisu odrvenele i dobile tamno braon boju, već su u procesu kaljenja. Režu se stabljike dužine 15 cm, uklone se donji listovi, tako da na gornjem delu grančice ostane jedan ili dva para listova. Reznice se zatim posade u mešavinu treseta i peska. Podloga se drži vlažnom, a tokom zime reznice se moraju zaštiti.
Ukoliko ste uzeli sadnice i one se moraju zaštiti tokom zime, bilo kojom metodom koja neće oštetiti biljku, a može da održava najnižu temperaturu od 5 stepeni.
Mirtu možete da orezujete, a i ne morate (ako je u vrtu) jer gotovo nikada ne prelazi visinu od 5 metara. Ipak, ukoliko želite da uravnotežite izgled žbuna i smanjite širinu, najbolje je lagano orezati biljku početkom proleća. Kako bi se zadržao kompaktan izgled, potrebno je orezati nove ovogodišnje izdanke na pola njihove dužine, a nakon cvetanja.
Bogatstvo cvetova može da se poveća dodavanjem tečnog organskog đubriva od marta do avgusta, a prihrana je posebno važna ako se biljka gaji u saksiji, obzirom da u njoj zemlja brže gubi hranljive materije.
Izvor: Nature and garden
Komentari