Jedna od biljaka nadaleko poznata po svojim lekovitim sastojcima a za čije se gajenje poljoprivrednici sve češće opredeljuju jeste Ocimum basilicum L. a kod nas poznatija kao bosiljak. Gajenje bosiljka ne mora da bude komplikovano. Uz prave informacije, možete ga gajiti na njivi ali i u saksijama.
Bosiljak je jednogodišnja biljka koja se gaji zbog nadzemnih organa, a njegova upotreba je široko rasprostranjena, pa se pored čajeva može koristiti i kao začin, kao sastojak kozmetičkih preparata i sl.
Možda vas zanima
Ono što je nas zanimalo jesu radovi i mere koji se sprovode prilikom gajenja ove biljke, pa smo na tu temu porazgovarali sa dr Vladimirom Filipovićem sa Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ iz Beograda. Tom prilikom on nam je objasnio ceo proces gajenja i proizvodnje bosiljka na njivi, ali i u saksiji.
Trikovi iskusnih baštovana: Kako brzo da osušite origano i druge začinske biljke
Kada je pravo vreme za sadnju bosiljka? Bosiljak je toploljubiva biljka poreklom iz Indije koja za svoj rast i razvoj zahteva dosta vode, sunca, toplote i plodne strukture zemljišta. Da bi postigao zadovoljavajuće prinose i kvalitet, najveće potrebe za vodom zahteva u fazama nicanja i rasta, a naročito u vreme grananja i cvetanja.
Vlaga mu može biti ograničavajuć faktor razvoja zbog plitkog korena slabe usisne moći. Za klijanje zahteva temperaturu od najmanje 12°C. Optimalna temperatura za rast i razvoj bosiljka je 18-20°C. Niske temperature ne podnosi, pa tako i mlađe i starije biljke stradaju već na 0°C.
U fazi nicanja neophodna je visoka temperatura vazduha (preko 25°C) i velika vlažnost zemljišta. Pri ovim uslovima seme klija za 5-6 dana. Ne podnosi kišovito i hladno vreme. Za visok prinos i dobar kvalitet dobijene sirovine zahteva osunčana mesta dok zasene ne podnosi. Veći broj oblačnih dana negativno utiče na razvoj. Najpovoljniji termin za sadnju bosiljka je početak maja.
Kakvo zemljište pogoduje gajenju bosiljka?
Za gajenje bosiljka su pogodna samo plodna zemljišta, koja se brzo zagrevaju, imaju dobar vodni i vazdušni kapacitet. To su uglavnom černozemi, gajnjače i aluvijalna zemljišta. Na peskovitom zemljištu može da se gaji samo ako se obezbedi redovno zalivanje i đubrenje organskim i mineralnim đubrivima.
Kako da sprečite štetočine da vam jedu BOSILJAK!
Gajenje bosiljka – kako pripremiti zemljište pre sadnje?
Osnovnu obradu treba obaviti u jesen na dubinu 20-25 cm, uz obavezno usitnjavanje površinskog sloja setvospremačima ili drljačama. Posle ozimih žita obrada započinje plitkim zaoravanjem žetvenih ostataka preduseva tokom jula, a obrada na punu dubinu u septembru ili oktobru.
U proleće, na osnovu stanja zemljišta, površina se priprema za setvu-sadnju setvospremačem u jednom ili u dva prohoda (drljače, lake tanjirače i setvospremač). Fina priprema je na dubini oko 5 cm i izvodi se 2-3 dana pre setve ili sadnje. Sa ovom radnom operacijom u zemljište se unose mineralna hraniva i pesticidi po potrebi.
Za gajenje bosiljka su pogodna samo plodna zemljišta, koja se brzo zagrevaju, imaju dobar vodni i vazdušni kapacitet. To su uglavnom černozemi, gajnjače i aluvijalna zemljišta.
Kako proizvesti rasad za sadnju bosiljka?
Da bi se bosiljak uspešno gajio, potrebno je proizvesti rasad, mada se može razmnožavati i direktnom setvom semena. Proizvodnja rasada i njegovo rasađivanje na stalno mesto je bolji, češći i dosta sigurniji, ali i skuplji način razmnožavanja bosiljka.
Bosiljak dobijen razmnožavanjem rasadom daje dve kosidbe tokom godine. Proizvodnja rasada se obavlja najčešće u toplim lejama, a vrši se standardno, kao i kod proizvodnje rasada povrća.
Krajem februara ili početkom marta seme se seje u redove na rastojanju 10-15 cm. Za 1 m2 potrebno je 5-6 g semena. Sa 1 m2 leje dobije se 1.000-1.200 strukova rasada ili 50-80 m2 za potrebe proizvodnje rasada za jedan hektar. Temperature u toplim lejama ne smeju biti ispod 15°C.
Pri takvim uslovima seme proklija za 5-6 dana, a 10-15 dana pre rasađivanja leje se otkrivaju danju da bi se biljke privikle na spoljašnje uslove. Rasad se proizvede za 5-6 nedelja. Na taj način će rasad biti spreman u najoptimalnijem periodu za rasađivanje bosiljka, od 1. do 10. maja.
Bosiljak dobijen razmnožavanjem rasadom daje dve kosidbe tokom godine.
Najpovoljniji termin za sadnju bosiljka je početak maja, odnosno vreme kada ne postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Rasađuje se kada rasad ima 3-4 para listića i dostigne visinu od 10-12 cm, jer se u tom stadijumu najbolje prima.
Sadi se ručno ili sadilicom, u redovima, na rastojanju između redova od 50 cm i u redu od 30 do 40 cm biljka od biljke, što zavisi od odabrane sorte i agrotehnike gajenja. Rasađivanje se obavlja po vlažnom i oblačnom vremenu, a ako je sunčano vreme, onda se rasađuje u kasno popodne ili uveče i posle toga se parcela odmah zalije.
7 biljka koje morate imati u bašti jer odbijaju komarce
Kako zaštiti i odnegovati bosiljak?
U cilju održavanja nezakorovljenog useva i rastresitog međurednog prostora izvodi se jedno ili više međurednih kultiviranja i okopavanja useva uz proređivanje (ako je bosiljak iz direktne setve). Sa kultiviranjem usev se može prihraniti azotom, a prihranjivanje se izvodi i posle prve kosidbe. Količine azota određuju se na osnovu prethodno upotrebljenih azotnih hraniva.
Efekti prihranjivanja su veći ako se usev navodnjava. Vreme zalivanja, kao i zalivne norme, treba prilagoditi vlažnosti zemljišta i potrebama biljaka. Prema dosadašnjim saznanjima, za zalivanje orošavanjem (mlakom vodom) zalivne norme su 30-40 l vode po m², a optimalni periodi su faze klijanja i nicanja biljaka, faza bokorenja (izbijanja iz danaka), faza butonizacije i posle prve kosidbe.
Sa kultiviranjem usev se može prihraniti azotom, a prihranjivanje se izvodi i posle prve kosidbe. Količine azota određuju se na osnovu prethodno upotrebljenih azotnih hraniva.
Zaštitu useva od korova upotrebom herbicida treba primeniti na zakorovljenim zemljištima. Pre rasađivanja, odnosno sa finom pripremom, u zemljište se unose herbicidi na bazi prometrina, a tokom vegetacionog perioda uskolisni korovi mogu se suzbiti herbicidom fluazifop butil (Fusilade super, na primer).
Kako pravilno gajiti korijander
Ponekad u godinama sa obilnim padavinama i jakim jutarnjim rosama bosiljak napada patogena gljiva iz roda Alternaria, koja izaziva tamne pege na nadzemnim delovima biljke. Najbolja zaštita od ovog patogena je odabir adekvatnog plodoreda.
Ukoliko se patogen pojavi, za suzbijanje se koriste preparati na bazi bakra, mankozeba, cineba, hlorotalonila, difenokonazola, azoksistrobina, boskalida i piraklostrobina. Od komercijalnih preparata najčešće se koriste: Bravo, Score, Quadris, Signum i drugi. Tretira se isključivo preventivno, svakih 8-10 dana, a najkasnije do tri nedelje pre košenja.
Često se nakon rasađivanja bosiljka pojave rovci koji podgrizaju koren, čime mogu stvoriti veliki broj praznih mesta u usevu. Štete su posebno izražene na parcelama koje su đubrene stajnjakom. Mehaničko uklanjanje rovaca je otežano i u nekim slučajevima dugotrajno.
Od štetočina mogu biti opasne i grčice (larve nekoliko vrsta gundelja: Melolontha melolontha, Polyphylla fullo, Rhizotrogus aequinoctialis i Amphimallon solstitialis), kao i žičnjaci (Elateridae). Efikasnije rešenje je primena hemijskih mera zaštite, pri čemu se rovci, grčice i žičnjaci suzbijaju primenom granuliranih zemljišnih insekticida: Galition G-5 u količini 40 kg/ha ili Force 0.5G u količini 12-15 kg/ha.
Gajenje bosiljka: njiva ili saksija
Ukoliko se bosiljak gaji kao saksijska biljka, potrebno je pripremiti supstrat (zemljišnu mešavinu) za njegovo gajenje. U ovom slučaju, mogu se nabaviti i gotovi, komercijalni supstrati koji su sterilisani, obogaćeni potrebnim hranljivim makro i mikroelementima sa odgovarajućom pH vrednošću i odličnog vodno-vazdušnog režima.
Ovi supstrati imaju prednost u odnosu na supstrate koji mogu da se pripreme u sopstvenoj režiji. Ovakvi supstrati se sastoje od dva dela sterlisane baštenske zemlje, jednog dela treseta i jednog dela peska (ili perlita).
Kako bi biljke što bolje napredovale, poželjno je mešavini dodati neko od đubriva koja u svom sastavu imaju fosfor, kalijum i kalcijum. Baštensku zemlju je poželjno sterilisati pre spravljanja supstrata, pečenjem u rerni. U posudu koja je obložena alu-folijom potrebno je staviti sloj koji je visine oko 10 cm, koji je prethodno navlažen (orošen).
Sterilizacija se odvija na 100°C u trajanju od oko 30 minuta. Nakon toga, posuda se izvadi i hladi jedan dan. Dalje, sadnja rasada bosiljka se vrši u vreme i na način kao što je već opisano. Prilikom odabira saksija poželjno je da one budu najmanje duboke 15-20 cm.
Kada i kako bi trebalo kositi bosiljak?
U toku vegetacionog perioda bosiljak se kosi dva puta. Prva kosidba se obavlja kada su biljke u punom cvetu i to je u našim uslovima krajem jula i početkom avgusta. U toj fazi biljke sadrže najviše etarskog ulja, a i prinos nadzemne biomase je najveći. Druga kosidba je tokom septembra i treba je obaviti pre pojave ranih jesenjih mrazeva.
Kosidba se izvodi po lepom i sunčanom vremenu jer tada biljke bosiljka imaju najviše etarskog ulja i zadržavaju prirodnu zelenu boju. Na manjim površinama kosi se ručnom kosom ili srpom, a na većim traktorskim kosilicama. Visina reza kose je iznad zemlje 8-10 cm kako bi se posle kosidbe razvilo više bočnih grana.
Posle kosidbe, posebno u navodnjavanom usevu, biljke će razviti razgranat žbun i dati veću biomasu nego u prvom otkosu. Pokošena biomasa se suši prirodno ostavljena u otkosima na njivi 5-6 časova.
Na šta bi trebalo obratiti pažnju priliko sušenja bosiljka?
Bosiljak se unosi u sušare u kojima se suši na 40°C ili se koristi za destilaciju. Za izdvajanje etarskog ulja destilacija se izvodi vodenom parom u trajanju 3-4 časa. Osušena herba bosiljka treba da zadrži prirodnu zelenu boju, karakterističan prijatan miris, gorak i aromatično ljut ukus i da je bez primesa organskog i neorganskog porekla.
Optimalna vlažnost za čuvanje suve herbe je 13%, a odnos sveže i suve nadzemne mase bosiljka je 4,5:1.
Autorka teksta i fotografija: Mirjana Tadić
Sagovornik: dr Vladimir Filipović
Komentari