Tamjanika (Plectranthus), ili kako se u narodu još zove Sveta Petka i Hilandarski bosiljak, u našim klimatskim uslovima može da se gaji i kao višegodišnja i kao jednogodišnja biljka. Botanički, to je višegodišnja biljka ali je osetljiva na niske temperature. Ako se u jesen unese u prostoriju u kojoj se neće smrznuti, vegetiraće više godina, a kada se ostavi na otvorenom, slabiji mraz će uništiti nadzemni deo ali će na proleće iz snažnog korena isterati mlada biljka. Ali, kada je zima oštrija tada će se u potpunosti smrznuti i, na proleće, ukoliko želite da je ponovo imate u saksiji ili vrtu, moraćete da posadite novu tamjaniku.

To je ukrasna ali i korisna biljka. Zbog raznobojnih cvetova različite teksture i mirisa, i dvobojnih zanimljivih listova, često se koristi za dekorisanje kako domova tako i vrtova ili balkona. Bez obzira gde se gaji retko kada se može videti pojedinačna biljka, najčešće je u „društvu“ s jednogodišnjim cvetnicama, posebno padajućim formama.

Tamjanika ima jak koren

Hilandarski bosiljak ima veoma jak koren i kada se formira „cvetna zajednica“ od više različitih vrsta o tome valja povesti više računa i ostaviti za nju malo veći prostor. Žardinjera u kojoj je kombinovana s petunijama, salvijama ili padajućim muškatlama privući će pogled svih koji prolaze pored balkona, prozora, terase…

Listovi tamjanike teraju moljce

Tamjanika je poznata po svojim dekorativnim listovima koji su posebni i zbog toga što sadrže određena aromatična ulja koja teraju mnoge insekte, naročito moljce. Zbog toga se često gaji u saksijama u domovima. Listovi su jajastog oblika, svetlo zeleni, dugi do šest cm, i vrlo su dekorativni jer imaju bele ivice. To je biljka koja se lako oblikuje.

Njeni izbojci mogu da porastu do dva metra i da padaju preko zida balkona ili terase, a ako se skrate, dobije se loptasta, veoma bujna biljka koja je izuzetna vizualna dopuna cvetnicama, posebno onim s crvenim cvetićima.

Sveta petka najčešće cveta u beloj boji

Tamjanika cveta sporadičnim cvetićima, najčešće u beloj i nijansama plave boje skupljenim u male cvesti nanizane na grančice biljke. Ova biljka je prilično laka za održavanje. Кada se gaji kao sobna lako i brzo se prilagodi uslovima u prostoriji. Prija joj dosta indirektne svetlosti, uz tek par sati direktnih sunčevih zraka dnevno.

Hilandarski bosiljak voli senku

Sveta Petka će podneti i senovita mesta, suvlji vazduh, direktno sunce. Dobro je da saksija ili pozicija u vrtu bude u senci i okrenuta ka jugu. Jedino što traži je redovno razrahljivanje zemljišta u saksiji ili okopavanje u vrtu jer joj smeta korov, a prija joj i redovno zalivanje, u razmaku od pet do sedam dana, mekom, odstojalom vodom kojom se mogu orošavati i listovi.

Važno je da je zemljište u saksiji uvek umereno vlažno. Кada se gaji kao sobna, dakle višegodišnja biljka, trebalo bi joj svake druge-treće godine promeniti supstrat u saksiji. U vrtu joj odgovara umereno plodno zemljište.

Kako se razmnožava tamjanika?

Sveta Petka se jednostavno razmnožava reznicama. One se s matične biljke skidaju u proleće, mada mogu i tokom leta. Izbojci, odvojeni od matične biljke se iseku kosim rezom, zabodu u vlažan hranljivi supstrat i kroz dve nedelje na njima će se pojaviti novi izbojci. Reznice treba da se drže u staklenicima, svetlarnicima, ili nekom sličnom toplom, osunčanom mestu.

Za brže ukorenjavanje, mogu se koristiti hormoni za ožiljavanje, a neophodno je i u prostoriji održavati temperaturu od oko 20 stepeni. U martu bi trebalo da se mladi izdanci orežu na vrhu, a temperatura se može smanjiti na oko 15 stepeni i takvu je održavati do početka maja kada se tamjanika konačno može posaditi u žardinjere i izneti napolje.  Tamjanika će početi da formira nove listove kada spoljašnja temperatura dostigne 20 stepeni.

Tamjanika je vitalna biljka i brzo raste. Zbog toga je često rezidbom treba oblikovati da bi se uklopila u zamišljen cvetni aranžman.