I pored toga što je ova godina, zbog izrazito teških vremenskih uslova bila nepovoljna za proizvodnju, cveća na balkonima i u dvorištima nije manjkalo. Izborili su se proizvođači sa visokim temperaturama, te je uveliko i jesenji program stigao na tržište. Pored toga pojedini cvećari, su zbog, kako objašnjavaju, brojnih drugih poskupljenja, u odnosu na prošlu godinu povećali i cene sveća za nekih 20 odsto.
‘’Ova godina je bila mnogo nezgodna. Prvo što su temperature odlazile na preko 50 stepeni, trebalo je puno vode, kao i mnogo truda i rada da bi dobili dobar cvet’’, kaže Marko Živulović, proizvođač cveća iz Rače Kragujevačke.
možda vas zanima
Za jesenju prodaju Živulovići su u blizu 30.000 saksija odgajili hrizanteme, violu, vres … Cena saksijskog cveća je od 150 do 800 dinara.
‘’Mi smo podigli cene za nekih 20 odsto, što je mala korekcija za biljku koja kreće da cveta ili je u fazi procvetavanja. U principu, ima prodaje, ali bi malo više trebali da nas gledaju kao proizvodnjača, a ne da tako kažem kao prosce.
Pogotovo švercari, koji bi hteli robu da uzmu za mnogo jaftino, a da je prodaju za doplu cenu, tako da mi na toj biljci na veliko ne možemo da imamo zaradu više od 30 do 40 dinara, a paklena je godina bila što se tiče letnijeg perioda’’, navodi Živulović.
Dragana Đurđević iz sela Vrelo kod Uba već nekoliko godina ima svoj rasadnik ‘’Cvetak zanovetak’’ , pored različitih vrsta čuvarkuća, gaji i biljke koje su jesenji ukras za dvorišta. Dragana kaže da svake godine povećava proizvodnju, jer su ljudi sve vise zainteresovani za biljke, tako da i jesenji program može da se poveća.
‘’Malo je lošije u odnosu na prošlu godine. Što se tiče samog materijala koji nam je potreban za proizvodnju, supstrat, saksije, tu su cene otišle, rasad isto, dok su cene cveća ostale poprilično iste, od 300 do 450. dinara. Tako da, opet, na neku veću količinu to bude okej, ali na manju baš se ne isplati.
Jesenja proizvodnja je mnogo lakša u odnosu na prolećnu sezonu. Što se tiće grenja, nemamo tih troškova, a s obzirom da smo imali leto jako toplo, bilo je potrebno zalivati nekoliko puta dnevno. To nam je bio najveći problem’’, kaže naša sagovornica.
Prema podacima prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede u Kolubarskom okrugu cveće i ukrasno bilje uzgaja se na površini od 26 hektara. Ovom proizvodnjom bavi se 37 domaćinstava, a najviše je zastupljena na području Ljiga na 17 hektara i Valjeva gde je šest hektara pod plastenicima i na otvorenom polju.
‘’Mogu da kažem da Valjevo obiluje bogatim programom kada je u pitanju cvećarstvo i ova proizvodnja je u našenmm kraju u usponu. Uglavnom imamo veći procenat rasadničara sa listopadnim i četinarskim sadnicama i višegodišnjim cvetnim vrstama odnosno perenam. Naravno, imamo i proizvođače cveća koji imaju jesenji program, ali negde je on sa manjim udelom u odnosu na prolećni program.
Jesenja proizvodnja je malo teža od prolećne i oni možda nemaju znanja i stručnosti da se upuste u tu proizvodnju ili uglavnom ako rade jesenji program to su manje količine’’, ocenjuje Smiljana Simeunović , savetnica za hortikulturu u preduzeću ‘’Agrorazvoj – valjevske doline’’.
Komentari