Povoljni klimatski i zemljišni uslovi, raznolikost reljefa i tipova zemljišta, pružaju odlične uslove za gajenje lekovitog i aromatičnog bilja na valjevskim oranicama. Uz to treba dodati i blizinu velikih trgovinskih lanaca gradu na Kolubari, kao i prerađivačkih i doradnih centara. Međutim, i pored svih mogućnosti gajenje lekovitog i aromatičnog bilja na teritoriji Valjeva je nedovoljno razvijeno, a prema poslednjem popisu poljoprivrede ono zauzima svega jedan hektar.
Ovo je pokazala studija „Mogućnosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na području grada Valjeva“, koju je tokom prošle godine uradila Poljoprivredna stručna i savetodavna služba „Valjevo“, dok su sredstva za realizaciju ovog projekta obezbeđena u agrarnom budžetu grada preko programa rada preduzeća „Agrorazvoj – valjevske doline“. Kako se navodi studija između ostalog ima za cilj da ukaže na značaj i efekte njihovog gajenja za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj Valjeva, da da smernice za unapređenje ove proizvodnje i preporuke za izbor vrsta koje su pogodne za gajenje.
„Gajenje lekovitog i aromatičnog bilja na području Valjeva na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima umnogome bi doprinelo razvoju poljoprivrede, povećanju prihoda poljoprivrednih gazdinstava, njihovoj održivosti i unapređenju ruralnog razvoja“, kaže Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ i jedan od autora ove studije.
Možda vas zanima
Ona preporučuje da to budu mala, porodična poljoprivredna gazdinstva u brdskim i brdsko – planinskim područjima, sa usitnjenim parcelama, koja sa sopstvenom random snagom i raspoloživom mehanizacijom mogu uspešno gajiti lekovite biljne vrste.
„Uvođenje profitabilnijih lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta u strukturu setve omogućilo bi dodatnu zaradu na gazdinstvu, povećalo neto dobiti, njihovu održivost i ekonomsku efikasnost“, zaključuje Svetlana.
Ona napominje da je veoma važno organizovati obuke i predavanja zainteresovanim poljoprivrednicima jer, kako kaže, gajenje lekovitog i aromatičnog bilja na području Valjeva nema dugu tradiciju i za mnoge je velika nepoznanica.
Takođe, Svetlana podseća i na istraživanja koja su pokazala da je isplativije uzgajati lekovito bilje od drugih poljoprivrednih kultura, a da prihod, koji se ostvari, može biti čak tri puta veći od investiranih sredstava.
„Najveća novčana sredstva se mogu ostvariti prilikom uzgoja matičnjaka, koji raste i razvija se oko deset godina i svake godine donosi prihod uz minimalna ulaganja. Računica pokazuje da su ulaganja u zasad matičnjaka na jednom hektaru, seme, đubrenje, nafta, radna snaga, zaštita useva, u prvoj godini 1.205 evra, a uz prinos od 1,5 tone prihod je 1.535 evra što znači da je čista zarada 330 evra. Već u drugoj godini troškovi ulaganja su manji i iznose 868 evra, ali je prinos veći i ide do tri tone, pa je i prihod uz subvencije 3.035 evra, a sama zarada 2.167 evra“, pojašnjava Jerinić.
Od začinskog bilja mogu se izdvojiti slez i žalfija, sa kojima može da postigne visok prinos i profit po hektaru. Sa druge strane kamilica je jednogodišnja biljka, u koju svake godine mora da se investira.
U studiji se navodi da je za unapređenje gajenja lekovitog i aromatičnog bilja veoma važna podrška struke, ali i lokalne samouprave pri formiranju zadruga ili udruženja proizvođača lekovitog bilja, i da bi u okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja trebalo jedan deo sredstava usmeriti za podršku prilikom nabavke sušara i opreme za doradu lekovitog i aromatičnog bilja.
Komentari