Ako ste se nekada pitali koje je najmirisnije mesto na Balkanu, onda je to bez sumnje selo Bavanište kod Kovina gde skoro svako domaćinstvo gaji lekovito bilje. A, na imanju Zorana Tomića već više od pola veka tradicionalno se proizvodi ovo bilje. Još od 1958. godine kada je njegov ujak prvi put doneo i posadio kamilicu i nanu proizvodnja nije prestajala, već se stalno povećavala i proširivala.
„U Bavanište je lekovito bilje doneo moj ujak. On je bio pionir davne ’58 godine. I on se bavi fito treapijom i on radi lekovito bilje. Ima parnu destilaciju, prvi je proizvodio eterična ulja. Imamo formirano udruženje za proizvodnju, preradu i plasman lekovitog bilja. Sve se to gaji plantažno, ne sakupljamo nego gajimo, a između ostalog gaji se: kamilica, ehinacea, nana, matičnjak i još mnogo toga“, kaže Zoran Tomić.
Možda vas zanima
Osim što se proizvodi tokom cele godine, gajenje lekovitog bilja u Bavaništu obuhvata širok spektar različitih vrsta. I kako kažu sve što proizvedu uspeju da prodaju i da dobro zarade.
Prema rečima Zorana, uzgoj i rad sa lekovitim biljem može da pokrije čitav period od 12 meseci.“Kreće se sa kamilicom koja stiže u maju, zatim dolazi matičnjak, pa nana, pa ehinacea, tako da imamo tokom celog leta nešto; dok se na kraju ne završi sa belim slezom koji se prerađuje tokom zime i onda opet dogodine – Jovo nanovo”, kaže Zoran.
Kako Zoran kaže, ehinacea nije dugo kod nas, već je na našim terenima prisutna oko 20 godina. Prvi je počeo da je gaji Aleksandar Miladinović iz Svilajnca, a seme je uveženo iz inostranstva, pa razmnožavano vegetativno, putem rasada, putem korenja, deljenjem, itd.
Oni trenutno rade za poznatog kupca i ide im dobro, ali su uvek na raspolaganju i drugim kupcima. Od države nemaju nikakvu pomoć, osim one koji imaju svi ratari.
Za gajenje ali i upotrebu lekovitog bilja poslednjih godina javilo se veliko interesovanje proizvođača.
„Sa gajenjem lekotivog bilja može bolje da se živi jer se ostvaruju veća sredstva nego kod gajenja pšenice, kukuruza… Međutim, kod lekovitog bilja ima više ručnog nego mašinskog rada“, navodi Zoran.
Prema njegovim rečima, ljudi počinju sve više da gaje lekovito bilje, a i ljudi sve više kupuju fito proizvode jer su sigurniji obzirom da lekovito bilje ne donosi nuspojave.
Zoran je danas najveći proizvođač bleog sleza u Bavaništu. A kako kaže od ove vrste lekovitog bilja može da se zaradi i do 3.000 evra po hektaru, što je Zorana dodatno motivisalo da proširi proizvodnju.
Sagovornik: Zoran Tomić, proizvođač lekovitog bilja
Komentari