Iako je prvobitna ideja bila da pčelama obezbedi dodatnu medonosnu pašu, Aleksandar Janković iz Starčeva kod Pančeva, nije ni slutio da će lavanda umesto pčelama više koristi doneti njegovom domaćinstvu. Ova medonosna biljka pronašla je put ka kupcima, a zbog sve većeg interesovanja, Janković planira da proširuje zasade i tržištu ponudi ulje i hidrolat od lavande.

[/watermark_image]

Gajenje lavande: Hobi prerastao u ozbiljan biznis

Kako nam je ispričao, pčelarstvom, a kasnije i gajenjem lekovitog bilja počeo je da se bavi iz hobija. Pored redovnog posla, kako kaže, imao je višak slobodnog vremena, pa je želeo da iskoristi mogućnosti koje ima na svom domaćinstvu. Trenutno je u pčelinjaku 50 košnica, kojih je bilo i više, ali su kako kaže tokom prošle godine izgubili dve trećine društava.

”Problemi u pčelarstvu počeli su 2015. godine kada su krenule sve lošije godine. Velika je koncentracija pčela, a malo medonosnog bilja. U Banatu livade gotovo više ne postoje, pašnjaka više nema, sve je uzorano. Uništena je flora koja je nekad postojala i zato smo rešili da posadimo neku medonosnu biljku i to je bila lavanda. Lavanda je prepuna pčela, s tim što je naša prva ideja bila, kao velikih entuzijasta, da dobijemo med od lavande. Međutim, sorta koju mi gajimo je hibridna i ima dublju čašicu i bez obzira da li ima nektar ili ne – pčela njemu ne može da priđe”, priča Janković.

Dodaje da je zasad lavande u sezoni berbe pun pčela što stvara problem prilikom berbe. Međutim, kako napominje, nije video velike koristi za pčele, jer oko njih ima mnogo pčelara.

Možda vas zanima

„Pametne košnice” – genijalni izum srpskih srednjoškolaca

Pčelarstvo

09/07/2017

10 neverovatnih činjenica o pčelama

Pčelarstvo

29/06/2024

JAGODA ILI REPICA: Koju vrstu cveta medonosne pčele više vole?

Pčelarstvo

29/01/2020

”Hteo sam da spojim ove dve oblasti pošto je u pčelarstvu iz godine u godinu sve teža situacija. Odlučio sam da zasadim medonosno bilje, ali ne neko obično, već da bude malo atraktivnije i došli smo na ideju da to bude lavanda. To je sjajna biljka, koja može da se koristi za pčele a i da se proda”, kaže naš sagovornik.

Počelo je sa 3.000 žbunova lavande

Aleksandar je iskoristio slobodnu parcelu na gazdinstvu,izbušio bunar, postavio sistem za navodnjavanje i posadio prvih 3.000 žbunova. Zatim su svake godine iz sopstvenog rasada sadili oko 300 sadnica, tako da sada na površini od blizu pola hektara ima nekih 5.000 do 6.000 žbunova.

”Nismo smeli da podižemo mnogo velike zasade, jer je teško kod nas kupiti mehanizaciju za berbu i košenje, a ručno branje nije baš lako. Mi smo postepono širili, i kako je išla prodaja, toliko smo i sadili. Da ne bi ušli u problem sa finansijama, da podignemo veliki zasad koji ne možemo da distribiramo, to nismo uopšte želeli da uzimamo u obzir”, rekao je Aleksandar Janković.

Bez velikih ulaganja nema ni zarade

Trenutno kilogram lavande prodaje  za šest evra što je kako kaže isplativo ”jer je dobro rodila i nisam imao velikih ulaganja”. Naš sagovonik kaže i da lavanda nije puno zahtevna za gajenje i da su najveća ulaganja bila na početku, ”a s obzirom da je višegodišnja biljka i da nekih desetak godina daje dobre prinose mi smo u toj proizvodnji našli računicu”.

”Prodavali smo je na veliko u Srbiji, odakle je distribuirana na druga tržišta. I to nije bilo toliko loše, s tim što je počela pandemija korona virusa i onda je ona malo upropastila sve. Dolazili su ljudi iz Hrvatske, Slovenije i okolnih zemalja i kupovali je za pravljenje suvenira. Sa koronom smo rešili da prodaju usmerimo preko interneta i posle nekoliko objavljivanja nisam mogao da verujem koliko je ljudi zainteresovano za lavandu, a mnogi nisu imali predstavu gde mogu da je kupe i obično su je uzimali od nakupaca na pijacama. To je toliko dobro krenulo da više nemam potrebe da se oglašavam jer sada mene kupci zovu”, ističe Janković.

U planu proizvodnja ulja i hidrolata od lavande

Pored postojećeg zasada, Jankovići planiraju da posade još oko 1.500 sadnica lavande koju će isključivo u svežem stanju koristiti za proizvodnju ulja i hidrolata, a osim toga želja im je da posade i nešto smilja koje ima dosta široku primenu i dobro se slaže uz lavandu.

”Narednog meseca treba da nam stigne destilator jer planiramo da počnemo sa proizvodnjom ulja i hidrolata. Ulje se dobija u malim količinama, ali za hidrolat koji ima mnogo veću primenu ljudi su mnogo zainteresovani. Nije problem posaditi i proizvesti, problem je što naš narod ne zna kolika je primena lekovitog bilja u hemijskoj industriji. Ljudi to slabo uzimaju, radije kupuju neke proizvode u apotekama nego što će uzeti prirodno i netretirano. Treba raditi na podizanju svesti ljudi koliko je uopšte ovo zdravo i koja je njihova primena, bila bi veća proizvodnja i bilo bi bolje za sve”, zaključuje Janković.