Kopriva kao lek ima gotovo neverovatne moći. Neki naučnici je nazivaju i najvrednijom biljkom na svetu jer svojim sastavom leči bezbroj bolesti, a ima i višestruku primenu u bašti. Postavlja se pitanje, zašto koprivu ne gajimo komercijalno i šta je za njen uzgoj potrebno?
Kopriva se svrstava u vrstu adaptogenih biljaka koje važe za najsnažnije medicinske biljke. One pomažu ljudskom organizmu da održi ravnotežu koja mu je neophodna za život.
Možda vas zanima
Kao lek se koristi cela biljka. Najčešće se koriste stabljike i listovi, a jednako su dobri koren i seme koprive.
U srednjovekovnoj Evropi kopriva se koristila kao diuretik (kako bi se telo rešilo viška vode), a lečili su se i bolovi u zglobovima, kao i bolovi u mišićima. Njena uspešnost u lečenju ekcema, artritisa, gihta i anemije nadaleko je poznata. Danas je mnogi koriste za lečenje problema sa urinarnim traktom, tokom rane faze povećane prostate, za lečenje infekcija mokraćnih kanala, protiv uboda insekata…
Kopriva leči pad imuniteta, anemiju, a svima je dobro poznat šampon od koprive za jaku i zdravu kosu. Ukoliko se osećate umorno i iscrpljeno seme od koprive je pravo rešenje jer pomaže telu da se oslobodi stresa, tako što održava zdravlje žlezda koje proizvode hormon stresa kortizol i adrenalin. Naravno, ovo nisu sva lekovita svojstva koprive, već je njen spektar delovanja neverovatno širok.
Osim za naš organizam, kopriva je dobra i za organizam biljaka. Koristi se kao prirodno đubrivo, prihrana i prirodni preparat za zaštitu bilja, a ima još 7 razloga zašto je kopriva dobra za biljke.
Sadnja koprive
Kopriva voli zemlju sa dobrim sadržajem vlage i dobro drenirano, odnosno rastresito zemljište. Nema posebne zahteve za svetlošću, pa se može gajiti i u polusenci.
Ako niste znali, kopriva je odlična stimulator rasta i razvoja povrća, pa se preporučuje da se sadi uz ivice bašte. Svakako dobro razmislite koliko ćete da posadite koprive u bašti. Ona se sporo razvija ali je veoma invazivna, odnosno jako se brzo širi.
Seme koprive je veoma malo. Da bi seme lakše isklijalo potrebno ga je držati mokrog par dana u frižideru. Ako ga držite suvog, neće da klija. Dakle, bitno je da bude mokro. Lako se sadi, najčešće u proleće, tako što se samo malo utisne u zemljište i prekrije sa tankim slojem zemlje. Seme počinje da klija na temperaturi od 15 do 20 stepeni, a biljci je potrebno da izbije od 5 do 10 dana.
Za komercijalnu sadnju sadi se 4-5kg/ha, na razmak od 10 cm, a može i ručno (omaške) ili vegetativno razmnožavanjem korena. Kopriva crpi dosta azota, pa je pre sadnje potrebno pođubriti zemlju sa azotom i to 150 kg/ha.
Nega i razmnožavanje
Kopriva je korovska biljka, što znači jako otporna i jako se brzo razmnožava. Potrebna je međuredna obrada, okopavanje i plevljenje, kao i prihrana. Koprivi je potrebna rastresita zemlja jer ima slab koren.
Prihrana i berba
Kopriva ima više berbi, čak pet do osam. Može da se kosi ako se koristi nadzemni deo ili da se mašinski vadi koren, ako se i on uzima za prodaju.
Prihrana se radi nakon svake ili svake druge berbe sa 100kg/ha KAN-a jer osim za azotom, kopriva ima velike potrebe za kalijumom.
Kopriva se bere ili kosi dok su biljke mlade, odnosno kada dostignu visinu od oko 30 cm. Ako se promaši ta berba onda se biljka suši i listovi se odvajaju od stabljike.
Sušenje i prinos koprive
Kopriva može da se suši prirodno na suncu, a da se dosušuje u prozračnom prostoru. Naravno, potrebno je često okretati kako bi se sve strane ravnomerno osušile.
S ozbirom da dosta sporo raste, pun rod se može očekivati tek u drugoj godini. Očekivani prinos može biti 10-15t/ha sveže koprive ili 2-3t/ha suvih listova. Ako se koristi i koren, sa hektara se može dobiti oko 9 tona svežeg korena, a oko 3 tone suvog.
Komentari