Mirisna, senovita, medonosna i lekovita biljka, koja se u narodu koristi za snižavanje krvnog pritiska i umirenje, ali i protiv prehlade i gripa. Lipa kao lek je veoma zdrava i od nje se pravi blagotvoran čaj koji leči mnogo toga.

Ovih dana iz naseljenih mesta širi se na daleko poznat miris lipe. Lipa (Tilia sp) je rod koji obuhvata oko 30 vrsta listopadnog drveća. Važi za sveto drvo starih Slovena, koji su verovali da ih čuva od zla i uroka i zbog toga su je sadili oko kuća, a koristili suje i kao lek za mnoge bolesti. U lipovim šumama sakupljali su med i vosak. U našim krajevima rastu bela ili srebrna (Tilia tomentosa), krupnolisna, rana (Tilia platyphyllos Scop.) i sitnolisna, kasna lipa (Tilia cordata Mill.). Najviše se ipak koriste sitnolisna i krupnolisna lipa.

Najbolje uspeva na vlažnom zemljištu zaštićenom od vetra. Кod nas raste u mešovitim listopadnim šumama i lugovima, najčešće zajednio s hrastom kitnjakom i običnim grabom, a ima je i u mešanim šumama bukve i jele. Vrlo je cenjena dekorativna vrsta, te se često sreće i po parkovima i rdvoredima u naseljima.

Prelepa starica raskošne krošnje

Lipa je listopadno drvo, široke i guste krošnje može da živi nekoliko stotina godina i da dostigne visinu od 25 do 30 metara. Кora na deblu starijih stabala je crnkastosiva i uzdužno duboko izbrazdana a dekorativni su joj i listovi. Cvetovi su dvopolni, u gronjama, s priperkom koji je srastao s peteljkom cvasti. Cveta u junu i julu, a krupnolisna cveta oko dve nedelje pre sitnolisne. Cvetanje traje dve do tri nedelje, i to je drvo koje najduže cveta pa je mogućnost sakupljanja cvetova od kojih se prave lekoviti pripravci, dugačka.

Cvasti (Tilia flos) se sakupljaju po lepom i sunčanom vremenu, kada se dve trećine cvetova rascveta. Beru se zajedno s pripercima i suše u tankom sloju u hladovini ili u sušari na 40 stepeni. Da bi što više eteričnih ulja ostalo u cvetovima potrebno je da se suši brzo. Pravilno osušen cvet je žutozelene boje, prijatnog mirisa, sluzav, sladunjavog i pomalo oporog ukusa. Čuva se dobro zapakovan (najbolje u balama), ali ne duže od godinu dana. U kućnim uslovima najbolje se čuva u staklenim teglama s metalnim poklopcima.

Od četiri kilograma svežeg može da se dobije jedan kg suvog cveta. Cvetovi se beru zajedno s braktejama (u pripercima) čim drvo počne da cveta, jer sadrže sluz, treslovinu, etarska ulja, flavonske glikozide, šećer, vitamin C i karotin. Miris cveta potiče od seskviterpenskog alkohola farnezola. Listovi obiluju kalcijumom i zato se opalo lišće brzo razlaže i popravlja plodnost zemljišta, tako da lipa čuva zdravlje i ljudi i zemljišta.

Blagotvoran čaj od lipe

Tradicionalno, lipa se upotrebljava za ublažavanje simptoma prehlade, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva. Od ekstrakata lipe prave se i pojedini fitopreparati koji se preporučuju za smirivanje suvog kašlja, ali i za ublažavanje urinarnih tegoba. U narodnoj medicini se koristi i kao prijatan napitak za olakšano izlučivanje mokraće iz organizma, blago sredstvo protiv visokog krvnog pritiska i za umirenje. Uz to, eterična ulja iz cveta lipe su neizostavani sastojci kozmetičkih preparata. Vredne pčelice polen iz njenog cveta pretvaraju u kvalitetn med prepoznatnjovog ukusa i mirisa.

Prema legendi, zraci sunca su „uhvaćeni“ u cvetu lipe i kada neko popije čaj ove biljke, toplota sunca ulazi u njegov organizam, izaziva znojenje i oslobađa telo groznice i štetnih materija. U narodnoj medicini se koristi i u slučajevima drugih zdravstvenih tegoba, čak i anksioznosti i nervoze, iako klinička ispitivanja nisu potvrdila ovu lekovitu osobinu.

Istraživanja su pokazala da čaj od cveta pomaže u slučaju problema s bešikom, uznemirenog stomaka ili lošeg varenja, kao i gastrokardiološkog sindroma (prekomerna količina gasova dovodi do toga da želudac pritiska donji deo srca). Topao čaj povišava temperaturu tela i pomaže imunoološkom sistemu da se izbori protiv infekcije. Mnoge žene je koriste tokom menopauze radi otklanjanja nervoze i problema sa snom, kao i za ublažavanje ostalih neprijatnih simptoma. Preporučuje se i u slučaju problema s jetrom – ne cvet, već unutrašnji deo kore, jer deluje kao blagi koleretik, tj. podstiče stvaranje, lučenje i protok žuči kroz jetru i na taj način je čisti i obnavlja. U Francuskoj se kora upotrebljava i u tretmanu virusnog hepatitisa (hepatitisa C).

Najbolji lipov med s Fruške gore

Med od lipe već vekovima važi za jedan od najboljih prirodnih lekova – ne gubi blagotvorna svojstva čak ni ako duže stoji. Svetle je boje i slatkastog, prefinjenog ukusa i skoro je proziran. Poznat je i kao „tečno zlato“. Iskusne domaćice ga neretko stavljaju u slatkiše umesto šećera. Кoristi se u prevenciji i lečenju mnogih oboljenja – od prehlade, preko disajnih tegoba, do srčanih problema. Ima snažno antibakterijsko dejstvo: podstiče bolje iskašljavanje, te olakšava izbacivanje sekreta iz nosa i grla, a naročito je efikasan u borbi protiv upale grla

Iako mnogi proizvođači nude lipov med, u očuvanju zdravlja naročito je delotvoran onaj čiji nektar potičes obronaka Fruške gore. Ovaj med je specifične arome i izuzetno intenzivnog mirisa. Godine 2014 njegova proizvodnja zaštićena je oznakom geografskog porekla i garantuje kvalitet i prepoznatljivost među lipovim medovima iz drugih krajeva.