Nije tajna da priroda može da napravi prava remek dela kojima se svi divimo. Međutim, neka od njih ne možemo da razumemo, ili ih se čak i plašimo. To je slučaj i sa ovom biljkom. Zakoračite sa nama u neistražene delove biljnog sveta i upoznajte bolje biljku mesožderku.
Možda vas zanima
Poreklo, stanište i vrste
Biljke mesožderke, poznate i kao karnivorne i insektivorne biljke, je kolektivni naziv za pripadnike flore koji se ne hrane samo putem fotosinteze, već su u njihovu usključeni i insekti, pa čak i sitne životinje. Da bi neka biljka mogla da se svrsta u mesožderke, ona mora biti u stanju da samostalno privuče, uhvati i svari svoj plen.
Kako gajiti biljku besmrtnosti – smilje
Karnivorne biljke nisu, kao što mnogi misle, tropske biljke, već su karakteristične za močvarna područja, gde je prisutna velika količina vode, a ima mnogo sunčeve svetlosti. Zabeleženi su podaci da su ove biljke u našoj zemlji živele na Makišu do njegovog isušivanja, kao i na Obedskoj bari, gde nisu viđene u poslednjih 40 godina.
Iako je Venerina muholovka (Dionaea muscipula) najpoznatiji predstavnik insektivornih biljaka, postoje i druge zanimljive sorte. Mi smo za vas izdvojili Cevolovku (Sarracenia) i Tustika (Pinguicula). Sve one imaju različit izgleda, ali isti način ishrane. Muholovka i Cevolovka svojim jarkim bojama privlače plen, zarobe ga, i vare svojim sokovima. Tustika se razlikuje, jer su joj glavno oružje lepljivi listovi, koji se uvrću na nadržaja i luče sokove kojima se plen zatim vari.
Saveti za gajenje i čuvanje mesožderki
„Mesožderke su biljke koje svi znaju iz crtanih filmova. Imaju zamke u koje uleti insekt, zamke se u deliću sekunde zatvore i polako vare insekta i izvlače hranljive materije iz njega. Žderke jesu komplikovanije za održavanje od nekih drugih kućnih biljaka. Međutim, ako im se obezbede adekvatni uslovi, one ne moraju biti teške za čuvanje”, kaže Vladan Nikolić, uzgajivač Žderke mesožderke.
Iako živite u stanu, možete gajiti đumbir
Dve glavna zahteva koja morate ispuniti ako želite da gajite ovu biljku podrazumevaju da je što više izlažete direktnom suncu i da je zalivate destilovanom vodom ili kišnicom. Nije važno samo da biljka dobija mnogo svetla, već i da ima prustup direktnom suncu. Što više direktnog sunca dobije to će zamke biti crvenije i lepše, a biljka zdravija.
One se mogu drzati napolju ili unutra, u kući ili stanu. Ukoliko u kući ili stanu nemate mesto sa direktnim suncem, žderke je moguće održavati i pod veštačkim osvetljenjem. Potrebno je da zemlja u svakom trenutku bude vlažna. Koristi se isključivo destilovana ili demineralizovana voda, a može i kišnica.
One žive u zemlji koja ne sadrži hranljive materije. Reč je kiseli beli treset. Na to su se prilagodile tako sto su razvile sistem za hvatanje insekata, iz kojih onda izvlače hranljive materije koje ne dobijaju iz zemlje. Od đubrenja ce jako brzo stradati, tako da đubrenje ne preporučujemo početnicima. Đubrenjem se bave samo iskusni uzgajivači.
Nikako ih ne smete saditi u zemlju koju možete kupiti u cvećarama, kao što su humus, glistenjak ili neka druga zemlja sa hranljivim materijama, od toga bi brzo stradale. Tokom jeseni ili zime neophodno je da mesožderke stoje napolju, na hladnom, ali na temperaturi iznad nule, kako bi ušle u zimsko mirovanje. Tokom zimskog mirovanja skupljaju snagu da bi na proleće ponovo počele sa rastom.
„Žderke se hrane samo insektima, nikako mesom. Jedna od čestih zabluda u vezi sa ishranom je to što kupci često misle da moraju hvatati insekte po stanu i hraniti biljku. Međutim, vi ne morate ništa raditi, ona će se sama pobrinuti za to. Mesožderke ispuštaju određeni miris koji ljudi ne mogu osetiti, kojim privlače insekte. Kada insekt uđe u zamku, ona se u deliću sekunde zatvara i u periodu od nekoliko dana, biljka izvlači hranljive materije iz njega“, objašnjava Vladan.
Insekti im cak nisu ni neophodni. Najvažnije je da ove biljke dobiju direktno sunce, jer vrše fotosintezu kao i sve druge biljke.
„Ukoliko neko želi da ih hrani, to svakako može činiti, ali isključivo insektima, ne i ćevapima. Znači, ne delite večeru sa mesožderkom. Ukoliko odlučite da ih hranite, dovoljno je da u jednu zamku ubacite jednog insekta povremeno, na primer jednom nedeljno”, ističe Vladan.
Za više informacija o ovim zanimljivim biljkama možete saznati na sajtu Žderka mesožderka
Zanimljivosti o biljkama mesožderkama
Kako smo već rekli da želimo da vas bolje upoznamo sa ovom biljnom vrstom, evo i nekih interesantnih činjenica:
- Ogromna mesožderka je bila inspiracija i za poznati horor film „Mala prodavnica užasa” iz 1960. godine,
- Oa Filipinima je 2000. godine pronađena najveća mesožderska biljka na svetu koja je mogla da konzumira čak i cele glodare. Razmatralo se da se ona gaji u gradovima koje imaju problem sa tim štetočinama, međutim ta ideja nije zaživela,
- Rosulja, takođe biljka mesožderka, tokom leta ulovi oko 2.000 insekata i
- Česta zabluda je da su žderke mnogo velike. Ljudi su iz crtanih filmova stekli utisak da su to vrlo krupne biljke i da mogu biti opasne za ljude. Istina je da su one potpuno bezopasne i neškodljive. Jedna odrasla biljka u prečniku ima od 7-8 do 12-13 cm. Sama veličina zamke koja hvata insekta je duzine od 1-2 cm. One ne mogu nikoga povrediti.
Bilo da nam se gajenje ove biljke čini zanimljivim, ili samo bizarnim, ne možemo da poreknemo da postoji interesovanje za nju, sudeći po postojanju brojnih proizvođača i prodavaca rasada.
Komentari