Gazdinstvo Tošić iz Čumića kod Kragujevca već 15 godina uzgaja cveće, ali ove sezone ozbiljno razmišljaju o ekonomskoj isplativosti njihove proizvodnje u kojoj učestvuje cela porodica.
Dejan Tošić kaže da je cena jedne biljke ista kao i kada je počinjao, a da su se troškovi gajenja povećali desetostruko. Zbog toga, dodaje on, mora da radi na većim površinama da bi uopšte imao zaradu. U ovom domaćinstvu o cveću se brinu i supruga Dragica, sinovi Đorđe i Nemanja, a pomažu i Dejanovi roditelji.
Možda vas zanima
Božur – omiljeno cveće u narodu koje ne zahteva posebnu negu
„Kada smo počinjali supruga i ja u jednom plasteniku koji smo sami napravili, cena jedne biljke bila je 20 dinara, ali je evro bio 75 dinara. Danas biljku prodajem po istoj ceni, a evro je 123 dinara. To znači da je poskupelo sve, od saksija, preko zemlje, goriva, energenata kojima grejem plastenike. Do pre pet godina i nije bilo toliko loše, ali sada je izuzetno teško. Zarada je toliko mala da razmišljamo da odustanemo od ove proizvodnje“, kaže Dejan.
Da bi nadomestili očigledan gubitak, cvećari u Srbiji danas moraju da povećavaju proizvodnju. To znači mnogo više rada, a zarada ista ili manja.
On u svom posedu ima devet plastenika, odnosno oko 3.000 kvadratnih metara pod cvećem. Kada je počinjao, imao je 30.000 sadnica, a sada godišnje isporuči preko 600.000 sadnica sezonskog cveća. Među njegovim klijentima su i gradska zelenila iz Šumadije i Pomoravlja, kojima prodaju polovinu svoje proizvodnje. Kaže da je pomoć države slaba i navodi primer Holandije u kojoj stakleničku proizvodnju cveća administracija subvencioniše sa 60%.
„Da bi nadomestili očigledan gubitak, cvećari u Srbiji danas moraju da povećavaju proizvodnju. To znači mnogo više rada, a zarada ista ili manja. Velikim proizvođačima to nije lako, pogotovu što je konkurencija sada velika. Ima mnogo malih proizvođača sa hiljadu kvadrata pod plastenicima, koji indirektno obaraju cenu“, dodaje Dejan.
On i njegova supruga oduvek rade na selu i to im je jedini izvor prihoda. Sami organizuju prolećne i jesenje programe koje isporučuju kupcima. Međutim, odlučili su da sa zarađenim novcem „otvore“ paralelnu delatnost, jer više nisu tako sigurni da će od cvećarstva moći da žive. Zasadili su oko 7.000 stabala voća, uglavnom jabuka, šljiva i kajsija. Planiraju da im u bliskoj budućnosti to bude glavni izvor prihoda. Od cveća, kažu, više ne računaju na veliki profit.
Sagovornik:
Dejan Tošić, cvećar iz Čumića
Foto: Biljana Nenković
Komentari