S obzirom na to da biljke nemaju receptore za bol, nerve ili mozak, one ne osećaju bol onako kako to razumemo mi članovi životinjskog carstva. Čupanje šargarepe ili podrezivanje žive ograde nije oblik botaničke torture i tu jabuku možete zagristi bez brige. Međutim, čini se da mnoge biljke mogu da percipiraju i prenesu fizičke stimuluse i oštećenja na načine koji su sofisticiraniji nego što se ranije mislilo.
Neke biljke imaju očigledne senzorne sposobnosti, kao što je Venerina muholovka i njene neverovatne zamke koje se mogu zatvoriti za oko pola sekunde. Slično tome, osetljiva biljka brzo urušava svoje listove kao odgovor na dodir, prilagođavanje koje bi moglo da posluži da zaplaši potencijalne biljojede. Dok ove biljke vidljivo pokazuju jasan senzorni kapacitet, nedavna istraživanja su pokazala da su druge biljke u stanju da percipiraju i reaguju na mehaničke stimuluse na ćelijskom nivou. Arabidopsis (biljka gorušice koja se obično koristi u naučnim studijama) šalje električne signale od lista do lista kada je jedu gusenice ili lisne uši, signale da pojača svoju hemijsku odbranu od biljojeda. Iako je ovaj izuzetan odgovor pokrenut fizičkim oštećenjem, električni signal upozorenja nije ekvivalentan signalu bola, i ne bi trebalo da antropomorfizujemo povređenu biljku kao biljku u bolu. Biljke imaju izuzetne sposobnosti da reaguju na sunčevu svetlost, gravitaciju, vetar, pa čak i sitne ujede insekata, ali (srećom) njihovi evolucioni uspesi i neuspesi nisu oblikovani patnjom, već samo jednostavnim životom i smrću.
ZANIMLJIVO...
10 najčešćih GREŠAKA u BAŠTOVANSTVU!
17/05/2022
Ljubitelji biljaka su dugo sumnjali, ali su australijski naučnici pronašli dokaze za to da biljke zaista mogu da osete kada ih dodirnemo.
I ne samo to, već različiti senzacije pokreću kaskadu fizioloških i genetskih promena, u zavisnosti od stimulacije koju biljke primaju, bilo da je u pitanju nekoliko kapi kiše ili malo mekog tapkanja.
„Iako ljudi generalno pretpostavljaju da biljke ne osećaju kada ih dodirujemo, dokazano je da su one zapravo veoma osetljive na to“, rekao je vodeći istraživač Olivije Van Aken sa Univerziteta Zapadne Australije.
„Iako izgleda da se biljke ne žale kada im otkinemo cvet, gazimo ih ili se samo očešemo o njih u prolazu, one su potpuno svesne ovog kontakta i brzo reaguju na naš tretman prema njima“, dodao je on.
Istraživanja su pokazala da biljke imaju prilično dobru svest o svom okruženju. Na primer, mogu da ‘čuju’ kada ih insekti žvaću i ispuštaju hemikalije da to spreče. Takođe su u stanju da komuniciraju jedni sa drugima preko podzemnog ‘interneta’ gljiva.
Iako nema vidljivog odgovora na bilo koji od ovih stimulansa, ono što ovaj unos čini je da pomaže biljci da ostane svesna svog okruženja i da se pripremi za svaku potencijalnu opasnost ili da se spremi da iskoristi prednosti promenljivih vremenskih uslova.
Jedna stvar koju su naučnici otkrili je da je prskanje kapljica vode po biljkama dovelo do toga da promene ekspresiju hiljada gena – dramatičan fiziološki odgovor koji je počeo u roku od nekoliko minuta od stimulusa i prestao u roku od pola sata.
Važno je da je studija takođe identifikovala dva proteina koji bi mogli da isključe reakciju biljke na dodir. U budućnosti, ovo bi moglo pomoći biljkama u kontrolisanim okruženjima, kao što su staklenici, da promene svoje gene i reaguju na stimulanse „lažne uzbune“.
Jedna studija sama po sebi očigledno nije dovoljna da preispita naše razumevanje percepcije stimulacije biljaka, i potrebno je više istraživanja da bi se replicirali nalazi. Ali za sada, možda bi svi trebalo da budemo pažljiviji kada čupkamo i bockamo naše biljke, ili blokiramo njihovu svetlost na razne načine, pa i nama samima.
Da li biljke osećaju bol kada se seku?
Biljke ne osećaju bol jer nemaju mozak za slanje signala. Zamislite da čovek nema mozak; mogli bi da se posečemo, ali ne bismo znali i ne bi bilo čime da se kaže da nas boli… tako da tehnički ne bismo ni osećali bol. Isto važi i za biljke.
Da li biljke mogu da osete stres?
Biljke mogu da osete mnogo o svom okruženju i to im može izazvati stres. Međutim, za razliku od većine ljudi i životinja, kada se biljke suoče sa povredama, oštećenjem ili promenama u životnoj sredini, ne mogu pobeći i sakriti se. Biljke bez stabljike su posebno evoluirale da budu neverovatno osetljive na svoju okolinu da bi preživele.
Mogu li nas biljke razumeti?
Da, biljke zaista čuju šta se dešava oko njih. Način na koji biljke slušaju i reaguju je malo drugačiji od načina na koji ljudi komuniciraju; biljke razumeju zvukove koji aludiraju na okruženje u kome borave.
Šta biljka vidi: biljke mogu da nas vide!
Biljke detektuju vidljive i nevidljive elektromagnetne talase. Za razliku od biljaka, možemo detektovati samo vidljive elektromagnetne talase. Iako biljke mogu da vide mnogo veći spektar od nas, one ga ne vide na slikama. Fotoreceptor koji prima crvenu svetlost naziva se crveni fotopsin u slučaju ljudi.
Izvor: Sciencealert, Plantlet, Britannica
Komentari