Proizvodnja cveća u valjevskom kraju postaje sve aktuelnija i veoma unosan posao. Mnogima cvećarstvo često iz hobija prerasta u osnovno zanimanje, dok popularizaciji ove grane poljoprivrde doprinosi mogućnost proizvodnje na manjim površinama uz postizanje dobrog profita.
Cvećarstvo – iz hobija u unosan biznis
Pre godinu dana, Marijana Kostić, na porodičnom gazdinstvu u tamnavskom selu Brezovica, počela je da gaji i plasira na tržište sezonsko cveće. Pored povrtarstva, kojim se njeni roditelji bave već godinama, kako kaže, ni ovaj posao joj nije toliko nepoznat i ima dosta sličnosti sa drugim granama poljoprivrede. U dva plastenika rastu surfinije, kaliope, viseće lozice, kadife, begonije, lepi jova, ukrasna koprivica i druge cvetnice.
možda vas zanima
”Godinama sa majkom sam radila oko cveća, za nas u domaćinstvu. Ona mi je dala ideju da se oprobam u cvećarstvu, tako da sam uporedo uz njih počela za ovim poslom. Ovo mi je druga godina, tako da ćemo videti kako će napredovati.
Prošle godine je bilo dosta manje i lošije, a ove godine vidim ja napredak, vide i kupci, tako da sam zadovoljna za početak. Početnik sam i vidim razliku u mom cveću i kod drugih. Mislim da su moje cene u skladu sa izgledom cveća i manje više su iste kao i prethodne sezone”, kaže Marijana.
Od povrća do cveća
Godine iskustva rasadničarske proizvodnje paradajza, krastavca, paprike, samo su bili odskočna daska za Miru Mirković iz Pričevića da se otisne i u svet cvećarstva. Svake godine blizu 3.000 odgajenih biljka u saksijama i nešto manje sezonske rasade, iz rasadnika ”Ruža”, krasi brojna dvorišta.
”Proizvodnja i prodaja se svake godine uvećavaju za određeni procenat. Potražnje za cvećem ima, a ono što je meni interesantno je to da je Srbija i dalje uvoznik cveća pored dosta dobrih i velikih proizvođača u našoj zemlji. Zahtevno je odgajiti jednu veliku biljku.
Da bi došli do početka aprila i prodaje, potrebno je dosta rada, a za uvozne sadnice koje dobijama u novembru sa zagrevanjem plastenika treba početi u januarau, kako bi se biljke razvijale i imale neku pristojnu veličinu. Intezivan rad je otprilike od januara do početka aprila odnosno početka prodaje”, priča Mira Mirković.
Valjevski kraj pogodan za uzgoj cveća
Valjevski kraj ima povoljne klimatske i edafske faktore za proizvodnju cvetnih kultura, što ide u prilog proizvodnji kvalitetnog rasada cveća, pojašnjava Smiljana Simeunović, samostalni stručni saradnik za hortikulturu u preduzeću ”Agrorazvoj – valjevske dolin”.
Po njenim rečima, zaintersovanost za ovu granu poljoprivrede u trendu je rasta, i to su uglavnom proizvođači koji su nasledili proizvodnju od svojih roditelja i odlučili da je prošire i unarede.
”Bitno je istaći da u valjevskom kraju postoje mladi proizvođači koji su ušli u ovu proizvodnju sa namerom da nauče, pokrenu i vremenom povećaju površine pod cvećarskom proizvodnjom, a kao krajnji cilj cvećarstvo je postalo njihov glavni posao.
Razvoj savremene cvećarske proizvodnje ide u pravcu povećanja površina u zaštićenom prostoru, zbog toga treba očekivati nekoliko puta više površina pod plastenicima i staklenicima. Cilj je da se u narednom periodu poveća profitabilnost i zastupljenost proizvodnje rasada sezonskog i višegodišnjeg cveća na lokalnom nivou”, smatra Smiljana Simeunović.
Troškovi proizvodnje se povećavaju svake godine i predstavljaju izazov za naše cvećare, ulaganje u proizvodne objekte i unutrašnje uređenje (sistem za grejanje, zalivanje, provetravanje), cene semena, reznica, supstrata, đubriva, sredstava za zaštitu od bolesti i štetošina samo su jedni od mnogobrojnih troškova koji su na listi prilikom kalkulacija troškova proizvodnje.
VELIKA ŠANSA za Srbiju u Cvećarstvu: Evo saveta iz Inostranstva
”Cvećarstvo uspeva da odoli izazovnim vremenima, potražnja na lokalnom tržištu beleži rast i opravdava povećanje površina pod plastenicima namenjenim za cvećarsku proizvodnju u valjevskom kraju”, zaključuje naša sagovornica.
Komentari