Ako ste nabavili više listova koji vam trenutno nisu potrebni, nemojte ih baciti. Operite ih pod mlazom vode, obrišite i, ili osušite ili ih stavite u pvc kesicu i u zamrzivač. Podjednako dobro će očuvati sva lekovita svojstva.
Ako ste se opekli, boli vas grlo, želudac, imate kurije oko, pojavio vam se herpes na usni, bezvoljni ste i „nije vam ni do čega… potražite čuvarkuću. To je biljka koja je lek za stotinu boljki. Čuvarkući (Sempervivum tectorum), i samo ime ukazuje da čuva nešto vredno. Poput sveca zaštitnika kućnog ognjišta i praga, ona čuva naše zdravlje.
Možda vas zanima
Biljka poznata od davnina i u narodu mnogo korišćena može se videti u svakom dvorištu, a u gradskoj sredini u žardinjerama na terasama. Njena lekovita svojstva su prepoznali još stari Grci i Rimljani pa su je sadili pored drugih biljaka smatrajući da će ih čuvarkuća štititi od raznih bolesti i štetočina.
Danas se o njenim lekovitim svojstvima zna mnogo više i većina stručnjaka koji su je ispitivali tvrdi da je to biljka koju treba saditi i negovati u svakom domaćinstvu. Ako ste zaboravili, da vas podsetimo. Čuvarkuća je višegodišnja biljka, visoka 10– 60 cm. Ona u svojim zadebljalim listovima čuva rezerve vode i tako preživljava sušna razdoblja. Boja listova može biti zelena, bordo ili ljubičasta i to ne bi trebalo da vas zbuni. Bez obzira na boju, sve su lekovite.
Cveta od oktobra do novembra i u tom periodu se mogu skupljati njeni listovi za čajeve i druge lekovite preparate. Kada su jesen i rano proleće blagi i bez mraza listovi se mogu uzimati i tokom čitavog decembra a i kasnije, sve dok ne smrznu. Ova čudesna biljka raste svuda: po stenama, krovovima, zidovima, u saksijama, vrtovima, baštama.
Ne traži mnogo, samo dovoljno sunca, a pruža dosta. Njen latinski naziv je “uvek živa” što znači da je neuništiva bez obzira na uslove kojima je okružena. Veruje se da ona tu svoju neuništivu energiju prenosi i na kuću i domaćinstvo u kojem raste.
Poznata je pod različitim narodnim nazivima: čuvarka, pod silu živ, cmilić, divlje smilje, gromovna trava, pazikuća, uhovnik, uvara, rosa u zlu dobra. I zato se ne ustručavajte da od bake iz komšiluka uzmete jedan-dva pelcera i posadite je makar u saksiju. Trebaće vam sigurno.
Sok iz listova „podiže“ imunitet
Lekovitost čuvarkuće dolazi od jabučne i mravlje kiseline kojih u listovima ima u izobilju. Savremena istraživanja usmerena su na polisaharide iz soka čuvarkuće, jer im se prepisuje pozitivno delovanje na imunitet i pomoć kod lečenja kancerogenih bolesti. Ona sadrži tanin, biljnu sluz, ulje, smolu, kalcijumov malat.
U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih i diuretičkih svojstava. Poznato je koliko je čuvarkuća delotvorna za razne kožne probleme pri spoljašnjoj upotrebi, ali vrlo je efikasna i kada se jede.
Ona smiruje i stabilizuje nervni sistem, izvlači iz učmalosti i povećava radnu sposobnost. Sveže ceđen sok jača otpornost organizma, pomaže pri lečenju čira na
želucu, raznih upala sluzokože, leči glavobolju, astmu, kostobolju, bolesti srca i krvotoka, povećava krvni pritisak, leči grip i anginu.U novije vreme sok od sveže
biljke koristi se kod gnojne upale zubnog mesa i upale grla. Beloruski stručnjaci preporučujuju sveži sok čuvarkuće sa medom osobama kojima su utvrđene razne srčane mane.
Zbog antiupalnih i antiseptičkih svojstava služi i kao odlična prva pomoć kod opekotina, uboda i ugriza, jer pruža brzo olakšanje i smirenje. Čuvarkućom se mogu
oblagati kurje oči, pegice, rane i čirevi, herpes zoster, tvrda koža na tabanima. bradavice, opekotine, kao i bolna mesta nastala od gihta i uboda insekata. To je biljka
koja leči miome i ciste materice, ali i mnoge druge bolesti. Ona leči bronhitis i menstrualne tegobe.
Bez bojazni sok ukapati u uho
Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uha, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Od niza lekovitih dejstava koje čuvarkuća ima, najpoznatije je da je to biljka koja eliminiše višak masnoće iz ušnog kanala. Odatle i drugi naziv ove biljke – uhovnik.
Prepolovite nekoliko listića čuvarkuće i iscedite dve do tri kapljice soka u bolno uho. Ostavite da tečnost deluje nekoliko minuta, a potom iskrenite glavu dok sok ne iscuri iz ušne šupljine. Pored toga, sok iz listića čuvarkuće je veoma dobar prirodni lek za oboljenja i povrede kože, čireve, posekotine i opekotine.
Takođe, lekoviti sok ove biljke se dugo godina unazad koristi za uklanjanje sunčanih pega. Neka istraživanja pokazala su da čuvarkuća smanjuje rizik od raka te pomaže u lečenju kancerogenih bolesti.
Sveže isceđen sok od čuvarkuće može se i piti (ili se može pojesti nekoliko listova) kao prirodni lek za bronhitis, gnojne upale grla i zubnog mesa, pročišćenje creva, a uzima se i kao umirujuće sredstvo kod nervne rastrojenosti. Ovaj sok leči opekotine, ujed insekata, kurje oči i bradavice, herpes i ispucalu kožu.
Za jačanje organizma
Osim kao sveži sok, čuvarkuća se može koristiti i „prerađena“, za unutrašnju upotrebu. U zavisnosti od zdravstvenog problema pripremaju se i rzličiti „lekovi“. Ako ste malaksali i bezvoljni napravite specijalni eliksir. Listove čuvarkuće sameljite u blenderu, multipraktiku ili drugom aparatu a potom ih stavite u plastičnu posudu i pomešajte ih s medom.
Smesu dobro sjedinite drvenom ili plastičnom kašikom. Zatim sve ulijte u veću teglu i zatvorite a celu teglu obložite aluminijumskom folijom i ostavite da odstoji pet dana u frižideru.
Od šestog dana, na prazan stomak uzimajte po dve plastične kašičice smese i narednih dvadesetak minuta ne jedite ništa drugo, već popijte samo malo vode. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju ovu biljku.
Ukoliko vam prijaju čajevi pripremite i jedan od lekovite čuvarkuće. U 2,5 dcl vode stavite 12 g osušenih ili 10 g svežih listova čuvarkuće i kuvajte 15 minuta, a potom procedite i pustite da se malo ohladi. Preporučuje se šoljica čaja ujutro na prazan želudac, a posle toga svakih sat vremena po jedna kašika čaja, dok ne popijete pripremljenu količinu.
Čaj se preporučuje protiv dijareje i čira na želucu. Pogodan je i za ispiranje afta ili ranica u ustima, te za ispiranje grla u slučaju gnojne angine. Ubrzava izlučivanje urina, pomaže kod obilne i bolne menstruacije, menstrualnih grčeva i dizenterije. Čaj od svežih listova čuvarkuće ublažava probleme s hemeroidima.
Čuvarkuća je od velike pomoći i osobama koje imaju problema s štitnom žlezdom. 750 g svežih listova sameljite i pomešajte sa jednim kg meda. Čuvajte u tegli u frižideru. Mešavina se smatra odličnim prirodnim lekom i uzima se jedna supena kašika ujutro na prazan želudac i tokom dana još jedna do dve kašike.
Mast, tinktura…
Nešto blaža mešavina efikasno uklanja probleme s zatvorom. 300 grama sitno iseckanih svežih listova čuvarkuće pomešajte sa 500 grama meda i stavite u teglu, poklopite, zamotajte u foliju i držite u frižideru. Uzimajte kašiku svakog jutra pola sata pre doručka i kafe, a preporučuje se i da se pola sata posle ovog eliksira ne jede i ne pije ništa.
Smesa od čuvarkuće i meda uopšteno ubrzava metabolizam i čisti telo od toksina. Deluje detoksikacijski i preporučuje se posle svake neumerenosti u jelu i piću.
Po preporuci ruskih lekada koristi se i i za uklanjanje problema kod osoba s srčanim manama. Dokazano je da uspešno leči miome na materici i ciste na jajnicima. Pomešana s vrućom vodom, čuvarkuća i med, snižavaju temperaturu. Sigurno znate da se u domaćinstvima priprema mast od nevena.
A da li ste čuli za mast od čuvarkuće. Recept i delovnje su isti. Ipak, da vas podsetimo. Potrebno vam je jedna šaka sitno iseckanih listova čuvarkuće i 200 grama čiste svinjske masti. Mast se opere u 9 voda, a najbolje je ako je nabavite od osobe za koju ste sigurni da je nije solila tokom topljenja.
U jednoj šerpi se pomešaju svi sastojci i na laganoj vatri se mast otopi, bez kuvanja. Čim se otopi skloni se sa vatre i ostavi 12 sati da odstoji. Posle toga se smesa ponovo lagano zagreje da postane tečna, da može da se procedi.
Kada se to učini ulije se u teglicu i čuva u frižideru. Lekovita je za rane nastale od udarca i prignječenja, otoke i protiv sunčevih pega i fleka na koži, ubode insekata, fistula i gnojnih rana koje dugo ne zarastaju.
Od ove „kraljice lekovitosti“ može da se pripremi i tinktura. Sveže listove usitniti i potopiti u istoj količini 70-postotnog alkohola ili domaće komovice. Tinktura treba da odstoji barem sedam dana da bi se sva lekovita svojstva rastvorila u alkoholu.
Zatim se procedi, ulije u manje flašice, dobro zatvori i svakodnevno se tri puta u toku dana uzima 15 – 20 kapi rastvorenih u pola čaše vode, a ublažavaju tegobe koje prave čirevi ili posle operacije želuca.
Ova biljka je spas i za osobe koje trpe bolove i neprijatnosti zbog hemeroida. Za pripremu ovog leka potrebno je 300 grama usitnjenih listova čuvarkuće, 750 grama domaćeg livadskog meda i jedan limun. Limun prvo valja dobro oprati pa ubaciti u vodu u kojoj je otopljena kesica (kašičica) sode bikarbone u kojoj treba da odstoji najmanje jedan sat da se „očisti“ od raznih hemikalija.
Posle tog „tretmana“ valja ga isprati i tanko narezati, pomešati s usitnjenim listovima čuvarkuće i sve dobro samleti pa procediti kroz gazu. U dobijeni sok dodati med i dobro pomešati drvenom kašikom ili varjačom i prebaciti u teglu koja može dobro da se zatvori. Čuva se u frižideru i koristi se tako što se svako jutro, na prazan želudac, uzme po jedna kašičica.
Čuvarkuća je dobra i kao preventiva za očuvanje imuniteta. Ukoliko svako jutro pojedete list čuvarkuće na taj način ne samo da ćete poboljšati rad organa za varenje, već ćete doprineti zdravlju celog organizma.
Konzumiranjem samo jednog lista dnevno očuvaćete vaš imuju sistem i „osposobiti“ ga da se bori s svim infekcijama. I ono što je veoma važno, kada je čuvarkuća u pitanju, to je da, ako nabavite više listova koji vam trenutno nisu potrebni, možete ih čuvati u zamrzivaču sve dok vam ne budu neophodni. jer je ova biljka veoma tolerantna na hladnoću.
Komentari