Jedan od najpopularnijih i najromantičnijih začina koji postoji jeste cimet. Njegov veoma privlačan orijentalni miris upotpunjuje ukus mnogih jela, među kojima su naravno i poslastice. Većina upotrebljava cimet za pripremu svojih kulinarskih remek-dela, mada je malo onih koji znaju kakve sve dobrobiti ovaj začin pruža. On pomaže u gubljenju viška kilograma, pa se slobodno može svrstati u prirodno sredstvo za mršavljenje.
Jutarnji čaj će biti još ukusniji ako u njega dodate cimet, a s druge strane, odmah će početi da deluje kao sredstvo za mršavljenje. Još je bolje ako u čaj dodate i med. Na jednu šolju čaja treba staviti kašičicu mlevenog cimeta i dve kašičice meda.
Ukoliko kombinaciju cimeta i meda konzumirate u popodnevnim satima, obavezno joj treba dodati i đumbir. Cimet i đumbir su još jedna sjajna kombinacija za mršavljenje. Ove dve komponente su postale sinonim za brzo sagorevanje masnih naslaga. Pomešajte dve kašičice meda sa pola kašičice cimeta i pola kašičice đumbira. Ovo može postati odličan namaz za tost kada dođe vreme za užinu.
U večernjim satima treba prokuvati 2 decilitra vode s jednakim delovima meda i cimeta i popiti pola sata pre odlaska na spavanje.
Možda vas zanima
Upotreba cimeta za mršavljenje je prilično bezbedna metoda, jer on spada u vrlo sigurne i netoksične začine. Ipak, treba znati da je cimet začin za zagrevanje tela, tako da se ne treba upotrebljavati za vreme groznice i povišene temperature. Oprez se preporučuje i osobama s povišenim krvnim pritiskom.
Osobe sa oštećenom sluzokožom želuca ne bi trebalo da konzumiraju veće količine cimeta na prazan stomak. Generalno, preterana doza cimeta i kod zdravih osoba može izazvati reakciju želuca, mučninu, pa čak i povraćanje, tako da neumerenost nije preporučljiva.
Neke osobe mogu dobiti alergijsku reakciju na cimet (obično u vidu osipa), baš kao i na bilo koju drugu supstancu ili hranu, ali takvi slučajevi su veoma retki. Ipak, cimet je kao začin bezbedan za upotrebu i vrlo retko izaziva bilo kakve neželjene reakcije.
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik
Komentari