Biljke prave zvukove kada su pod stresom

Nedostatak vode, isečene stabljike ili infekcije stvaraju određene zvukove zbog kretanja tečnosti. Međutim, to nije vid komunikacije, ističu stručnjaci.

Biljke paradajza povećavale su broj zvukova koje su ispuštale kako su prolazili dani bez vode.

Kada su biljke pod stresom, zvuče kao kokice. Zamislite da se omot sa mehurićima puca. To je otkrio tim izraelskih naučnika nakon izvođenja serije eksperimenata; ne samo to, već i njihov zvučni profil varira u zavisnosti od njihove nevolje – da li im je potrebna voda, da li imaju posečeno stablo ili su zaraženi virusom. Istraživači su takođe mogli da razlikuju zvučne talase biljke paradajza, duvana i kaktusa. Dakle, da li to znači da biljke zapravo govore? Da li pokušavaju da komuniciraju? Ne. Objašnjenje je mnogo jednostavnije i ima veze sa osnovnom fizikom.

Biljni zvuci

Biljke reaguju na promene u okruženju, posebno ako im one izazivaju stres. Gube zelenilo, opadaju im listovi i venu. Nedavna istraživanja su takođe pokazala da mogu da komuniciraju hemijski, oslobađajući isparljive supstance kada ih napadnu insekti. Godine 2019, tim predvođen biologom i matematičarkom Lilah Hadanijem sa Univerziteta u Tel Avivu, u Izraelu, takođe je otkrio da je cveće povećalo koncentraciju šećera u nektaru nekoliko minuta nakon što je čulo zujanje oprašivača. Sada su Hadani i njene kolege otkrile da i oni prave zvukove koji sadrže informacije.

Eksperimenti su počeli u zvučno izolovanoj prostoriji gde su postavili desetine biljaka paradajza i duvana. Pošto ih nikada ranije nisu čuli, pretpostavili su da ako proizvode zvukove, moraju biti u delovima spektra koje ljudi ne mogu da percipiraju; imajući ovo na umu, postavili su subjekte proučavanja blizu ultrazvučnih mikrofona, sposobnih da snimaju zvučne talase frekvencije između 20 i 250 kiloherca (odrasli čovek retko čuje preko 16 kHz). Neki od njih su ostali bez vode pet dana, a drugima su odsečene stabljike. Poređenja radi, neke su i ostavili na miru.

Ultrazvučni mikrofoni pored biljaka paradajza otkrivaju da biljke pod stresom govore

Naučnici su postavili ultrazvučne mikrofone na različite udaljenosti od biljaka paradajza, duvana, kukuruza, vinove loze, koprive i kaktusa.

Fenomen nije ograničen samo na paradajz i duvan. Istraživači su ponovili svoje eksperimente sa kukuruzom, pšenicom, koprivom i kaktusima, i svi su ispuštali zvukove. Pored toga, otkrili su da su ih emitovali i kada su bili zaraženi virusom mozaika duvana, štetočinom biljaka Solanaceae. Neke od ultrazvučnih talasa uhvatili su mikrofoni udaljeni do 16 stopa. Izraelski naučnici su takođe videli da je kod najdrvenastijih biljaka, poput badema ili vinove loze, zvuk praktično neprimetan.

Autori studije nisu sigurni koji je razlog za ovo. Kora možda ometa, ili možda ove biljke pod stresom emituju zvukove na drugim frekvencijama, spekuliše Hadani, priznajući potrebu da se stvar dalje prouči. Takođe im nije sasvim jasno kako se ovi zvuci proizvode. Teorija biljne svesti koju neki brane je isključena, jer u biljnom carstvu ne postoji ništa slično mozgu ili nervnom sistemu. Pa zašto biljke proizvode ultrazvuk? Istraživači sugerišu da bi to moglo biti zbog t o formiranje i pucanje vazdušnih mehurića u vaskularnom sistemu biljke, u fenomenu poznatom kao kavitacija.

„Naši nalazi sugerišu da je svet oko nas pun biljnih zvukova i da ti zvuci sadrže informacije.

Rezultati, objavljeni u naučnom časopisu Cell, pokazuju da su biljke bez stresa u proseku emitovale jedan zvuk na sat, dok su suve povećale buku na 35 na sat u slučaju biljaka paradajza i 11 na sat u slučaju duvana. Kod onih koji su presečeni, zvukovi su bili 25, odnosno 15 na sat. Jedan značajan detalj je da su biljke parad

Izvor: El Pais