Baršunasta panjevčica ili zimska panjevka je pečurka koja kod nas raste u kasnu jesen ili zimu. Može da parazitira na korenu listopadnog drveća ili raste kao saprofit na trulim panjevima. Ova gljiva je i druga po redu koju čovek najduže uspešno uzgaja za hranu. Prvi zabeleženi uzgoj počeo je u Kini pre više od 1.200 godina.
Možda vas zanima
Ova gljiva je posebno popularna na Dalekom istoku, i to naručito u Japanu gde se gaji u velikim količinama, bilo na drvetu ili specijalno napravljenom supstratu. Posebno je populaan uzgoj ove gljive u teglama. Micelija se zasejava u tegle, a nakon pojave prvih gljiva na otvor posuda stavlja se valjak kako bi se isforsirao rast drške. Gljive se beru u buketima i ovako proizvedene one su potpuno bele.
U prirodi ova gljiva ima sasvim drugačiji izgled. Šešir je intenzinvno narandžaste boje, a drška je crna. Klobuk je u početku polukružan, potom otvoren. Veoma je lepljiv, a pored toga ima vrlo malo mesa. Žućkastocrvene je ili narančastožute boje, u sredini tamniji. Veličine je do 10 cm.
Listići su retki, slobodni, bele boje. Kako gljiva stari, postaju crvenkasti. Prema kraju klobuka su uži. Stručak je 3-7 cm dug, pun, kasnije šupalj i bočno spljošten. Baršunast, pod klobukom crvenkast, prema dnu tamnosmeđ i na kraju crn. Меso je žuto, tanko, mekano, žilavo, u dršci vlaknasto i žutozelenkasto. Nema karakterističan miris i ukus.
Komentari