Ratari u Vojvodini se suočavaju sa sve većim izazovima i paradoksima u oblasti poljoprivrede. Iako poseduju kvalitetno obradivo zemljište, mnogi se povlače iz zakupa poljoprivrednog zemljišta jer više nije isplativo. Ovaj problem je posebno izražen kada govorimo o cenama zakupa zemljišta. Ratari odustaju od zakupa zemljišta!

Mali i veliki proizvođači – sitni i krupni posedi. Za sve njih zajedničko – zemlja.
Zemlja se radi, obrađuje, ona se kupuje, nasleđuje… Svaki srpski domaćin, proizvođač, bio mali ili veliki, od malena je učen da zemlju treba čuvati i obrađivati. Ona nas je održala u teškim vremenima, hranila vojnike, buduće doktore, inženjere. Zemlja se ne prodaje. 

Ali nova vremena, novi uslovi, ceo svet se okreće, menja pa i sama poljoprivreda kao neizostavni deo savremenog društva.
Kako danas u ovoj tržišnoj ekonomskoj situaciji koja je mnoge dovela ne do pitanja kako održati kontinuitet u proizvodnji, nego jednostavno kako opstati.

Za sitne proizvođače možda je to i najbezbolnije. Jer u praksi je situacija da mala gazdinstva raspolažu sa sitnim posedima i zastarelom mehanizacijom. I tu se dešava sledeća situacija:

• da svoje posede, parcele ponude u zakup drugim, većim proizvođačima, što mnogi i rade;
• da svoju proizvodnju minimiziraju tj. da deo zemlje ostave u parlog da malo odmori što je i preporučljivo, a i taman toliko da se sačeka iduća sezona i da se vidi u kom pravcu sve to ide i čemu se mogu nadati;
• da se udruže sa ostalim proizvođačima koji su u njihovom rangu, neki vid kooperacije, što je u praksi poslednji godina takođe dosta zastupljeno.

Država je pitanje zakupa, rešila vrlo jednostavno. Na koliko god godina da se neko zemljište daje u zakup, država se ogradila na način da joj se mora platiti prva i poslednja godina zakupa. Na ovaj način se ostavlja alternativu, da ukoliko dođe do otkaza zakupa, ostaje dovoljno vremena do početka naredne sezone da se pronađe sledeći zakupac, a da se pri tom ne izgubi ništa.

ČITAJ VIŠE: 

Zakup, renta, arenda – dobit ili parlog, ardala

“Situacija se bez sumnje menja. Čak i oni koji su pošto-poto uzimali u zakup zemlju, sada beže glavom bez obzira. Razlog je u tome što rod ne pokriva ni zakup, a kamoli sve ostale troškove koje arendaši imaju”, napominje Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad.

Poljoprivrednici se sve više suočavaju sa neizvesnošću prihoda, što ih tera da razmotre odlazak iz poljoprivrede.

“Sve češće smo svedoci da mnogi otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. A kako i ne bi? Ako uzmemo da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, shvatićemo da je takvo stanje neodrživo”..

Jedan od problema koji su se dugo javljali jeste da vlasnici zemlje koji je izdaju u zakup postavljaju cene na maksimum, dok zapravo ne obrađuju zemlju, često uzimajući subvencije države. Međutim, promene su u toku.

ČITAJ VIŠE: 

Isplati li se ZAKUP zemlje i koliko ostaje nade za uzgoj žitarica u SRBIJI?

“Pravi se neki red na tom polju i država je najavila da će subvencije moći da dobijaju arendaši koji zemlju obrađuju. To je dobro za one vlasnike čiji imovinsko-pravni odnosi nisu do kraja regulisani, ali obrađuju tu zemlju. Radiće se mapiranja, snimanja, analize kako bi se znalo koji vlasnici (zlo)upotrebljavaju svoj položaj i uzimaju subvencije bez osnova”, ističe Kiš.

Ovaj korak bi trebao da donese red u sektoru zakupa poljoprivrednog zemljišta i omogući poljoprivrednicima koji se zaista bave poljoprivredom da lakše obavljaju svoj posao. Iako su izazovi prisutni, poljoprivrednici i dalje ostaju optimistični i veruju da će uloženi trud doneti rezultate.

Popis poljoprivrede je u toku, iako su podaci iz 2012. godine pokazali da se broj poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini kretao oko 147.623, što je iznosilo 21,2 odsto od ukupnog broja domaćinstava u toj oblasti. Vlasništvo pravnih lica i preduzetnika u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava bilo je visoko, iznosilo je 23 odsto. Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u Vojvodini iznosila je 10,9 hektara, s većim brojem gazdinstava koja koriste zemljište ispod pet hektara.