Uticaj niskih temperatura i toplotni stres kod životinja mogu da budu ograničavajući faktori u stočarskoj proizvodnji, a posebno u proizvodnji mleka. Razgovarali smo sa profesorom dr Vladanom Bogdanovićem na koji način dolazi problema, kako stočari mogu da umanje faktore rizika i obezbede zdravo okruženje za svoje životinje, a time stabilniju i veću produktivnost.
Uobičajeno je da se toplotni stres kod životinja redovno javlja tokom juna, jula i avgusta, Međutim, usled promene klimatskih uslova i sve češćih pojava ekstremnih klimatskih događaja, došlo je do produženja perioda vremena kada se događa toplotni stres.
To praktično znači da se uslovi koji izazivaju toplotni stres kod stoke javljaju već polovinom maja i protežu se sve do kraja septembra, odnosno da se životinje 5 meseci nalaze pod termalnim opterećenjem.
Indeks toplotne vlažnosti je najjednostavniji način da bi se utvdilo koje su to temperature loše po zdravlje stoke. Prema rečima prof. dr Vladana Bogdanovića, on se izračunava na osnovu temperature vazduha i relativne vlažnosti u objektu gde borave životinje. Praktično, utvrđuju se mikroklimatski uslovi u objektu.
„Već na 24 stepena, sa vlažnošću vazduha preko 60% životinje se nalaze u toplotnom stresu. Neke prijatne prolećne temperature, ako su praćene visokom vlažnošću, životinjama počinju da smetaju. Manje su opasne visoke temperature koje se javljaju s proleća, ali je mnogo opasnije ako se to produži u septembru”, navodi profesor Bogdanović.
možda vas zanima
Koji je najskuplji kozji proizvod?
15/03/2020
Naime, životinja tokom leta akumulira određenu toplotu u svom organizmu i mehanizmi koje koristi za odbranu od toplotnog stresa su već iscrpljeni. Zbog toga pojava visokih temperatura u septembru predstavljaju vrlo opasnu situaciju.
Kako sprečiti toplotni stres kod stoke?
Treba imati u vidu da kombinacija temperature i vlažnosti vazduha najviše utiče na pojavu toplotnog stresa kod stoke.
„Ukoliko možemo da kontrolišemo vlažnost vazduha, visoke temperature od 30-32 stepena nisu tako nepodnošljive za životinje. Ako ne možemo da kontrolišemo vlažnost vazduha – životinja se nalazi u vrlo ozbiljnom problemu“, ističe profesor Bogdanović.
Danas se sve više koriste savremena tehnička rešenja sa kojima se vrši potpuna kontrola mikroklime u objektima za stoku. Reč je o uvođenju ventilatora, orošivača i drugih uređaja koji kontrolišu mikroklimu, ali i upotrebi uređaja koji će pratiti mikroklimu u staji.
„Danas postoje različiti datalogeri koji se koriste za praćenje osnovnih parametara: temperature i vlažnosti vazduha. Kada oni pređu određene granice, koje mogu da im se zadaju, javljaju odgajivaču da postoji problem u staji”, objašnjava profesor Bogdanović.
Kako sam kaže, postoje aplikacije za mobilne telefone koje se povezuju sa datalogerima, te odgajivač ne mora da bude u staji da bi znao kakva mu je stiuacija, što mu omogućava da reaguje na vreme.
Takođe, postoje i druge tehnike, poput, prilagođavanja ishrane stoke tokom leta, izbegavanja obroka tokom dana i primena ishrane ujutro i uveče. Zatim, korišćenje kvalitetnije hrane tokom letnjih meseci, s obzirom da takvu hranu životinje lakše vare i manje se zagrevaju iznutra.
Uticaj toplotnog stresa na produktvnost stoke
U toku dana, najkritičnije je kasno popodne i uveče, u periodu večernje muže, a dodatnu opasnost donose tropske noći, jer životinje nemaju kada se oporave.
Posledice toplotnog stresa su velike. Prema rečima profesora Bogdanovića, kada je organizam životinje pod toplotnim stresom, on zaboravlja na proizvodnju i reprodukciju, već prelazi u mod za preživljavanje.
To konkretno znači da se smanjuje proizvodnja mleka, jer se smanjuje unos hrane. Narušava se ispoljavanje polnog ciklusa, a oplodnja jajnih ćelija nije toliko uspešna. Takođe, dolazi do smanjivanja dnevnog prirasta, jer životinje manje jedu. To je ono što odgajivač vidi na dnevnom nivou.
„Vrlo često se dešava da se proizvodnja smanji za 10-20%, ali nisu više retke ni situacije smanjenja produktivnosti i do 50%. Ukoliko je to praćeno sa narušenom reprodukcijom, vi imate vrlo kritičan period u toku godine koji morate na neki način da regulišete”, navodi profesor Bogdanović.
Još jedna stvar na koju odgajivači treba da obrate pažnju tokom toplih meseci je uznemiravanje životinja od strane insekata, koji su u ovom periodu godine najaktivniji.
„Mora da postoji zaštita od insekata ili da se sprovode mere koje se koriste u borbi protiv insekata, da bi se životinje na taj način zaštitile. Jako je bitno da se životinje ne uznemiravaju i da nemaju dodatne napore”, kaže profesor Bogdanović.
Takođe, on ističe da je u tom periodu godine veća podložnost bolestima i da treba obratiti dodatnu pažnju na zdravstveno stanje životinja, i od strane odgajivača i od strane veterinara.
Uticaj niskih temperatura na produktivnost stoke
Niske temperature su uvek manji problem od visokih temperatura. Međutim, tu postoji jako velika opasnost od relativne vlažnosti vazduha, naročito u objektima gde nije dobro regulisana mikroklima.
„Koliko je visoka temperatura opasna za životinje tokom leta, toliko relativna vlažnost vazduha utiče na pojavu stresa tokom zime. Čak u decembru mogu da se jave dani, kada su životinje izložene toplotnom stresu”, navodi profesor Bogdanović.
Reč je o pojavi hladnog stresa, gde dolazi do poremećaja u reprodukciji i proizvodnji. Ipak, životinje mnogo lakše podnose niske nego visoke temperature.
Odgajivač u ovom periodu treba da obrati pažnju da životinje nisu vlažne i ne bi trebale da borave na otvorenom prostoru ili u prostoru gde postoji promaja i intezivno strujanje vazduha.
„Danas su odgajivači sve više upućeni na upotrebu tehničko-tehnoloških rešenja i načine upravljanja toplotnim stresom kod životinja”, kaže profesor Bogdanović.
Kako rešiti problem na manjim farmama?
Ipak, to je moguće na većim, modernim farmama, koje poseduju određenu strukturu. Međutim, manji proizvođači takođe imaju isti problem.
„U našim istraživanjima pokazalo se da najveći problem imaju srednje farme. One najčešće nastaju tako što odgajivač povećava broj grla iz sopstvene reprodukcije ili kupovinom, ali u isto vreme ne povećava smeštajni kapacitet”, navodi profesor Bogdanović i dodaje da su upravo takve situacije jako opasne.
Odgajivači, jednostavno, moraju da investiraju u adaptaciju objekta, u njegovo prilagođavanje našim klimatskim uslovima, ali na prvom mestu – broju životinja. Za proizvodnju nije bitna samo životinja, već i uslovi u kojima će ta životinja da proizvodi.
„Svaka farma, koja se komercijalno bavi proizvodnjom, bez obzira da li je mala, srednja ili velika, ako je proizvodnja mleka primarna proizvodnja, mora mnogo da povede računa o objektu, mogućnostima kontrole mikroklime unutar objekta, a onda i na sve ostalo: od ishrane, preko nege životinja, do zdavstvene zaštite”, navodi profesor Bogdanović.
Takođe, otpornost na toplotni stres sve više zavisi od genetskih karakteristika životinja. Zbog toga je važno obratiti posebnu pažnju na izbor grla. Prema rečima profesora Bogdanovića, kada govorimo o proizvodnji kravljeg mleka, danas se vrši genetska selekcija na toplotni stres i imamo očeve koji su ocenjeni na toplotnu rezistentnost, a te ocene se uvode u regularne kataloge.
Sagovornik: prof. dr Vladan Bogdanović
Komentari