Vodimo vas kroz neverovatni podvodni svet Dunava i otkrivamo vam koje sve ribe plivaju ovom velikom evropskom rekom, kao i kako je Centar za ribarstvo prerastao u jedinstvenu turističku oazu na našim prostorima.
Centar za ribarstvo nastao je pre 16 godina i prostire se na površini od 5,5 hektara. Osnovna zamisao je bila da se napravi prostor za potrebe Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i istraživanje slatkovodnih riba Dunava, a pretvorio se u neverovatan poduhvat koji je prerastao inicijalnu ideju i postao naučno-istraživački, obrazovni, istorijsko-kulturni i turistički park prirode.
Prema rečima profesora dr Zorana Markovića, u Centru za ribarstvo napravljen je veštački tok koji je nazvan „Mali Dunav“, a sastoji se od gornjeg toka sa šumovitim prostorom, srednjeg i donjeg toka.
Vodeni park prirode
U donjem toku ima oko 30 jezera, a na samom ulazu nalazi se mala vodena botanička bašta. U njoj svoj život živi oko 30 različitih biljaka koje su karakteristične za reku Dunav, kao i bezbroj beskičmenjaka i razne grupe kimčenjačkih organizama.
Pored vodene botaničke bašte, Centar za ribarstvo raspolaže i akvarijumom, gde je moguće upoznati se sa oko 40 vrsta riba koje žive u Dunavu, tako da posetioci, osim što čuju i pročitaju o njima, mogu uživo i da ih vide.
možda vas zanima
Kako šaran podnosi niske temperature?
08/10/2020
Pored toga, postoji naučni deo. Poljoprivredni fakultet se bavi primenjenom hidrobiologijom, odnosno proučavanjem načina gajenja riba, a fokus im je na istraživanju ishrane riba i na unapređenju kvaliteta njihove hrane. Takođe, bave se selekcijom šarana i pastrmke.
Prema rečima profesora Markovića, prva ideja je bila da se u Centru bave naukom i da studenti Poljoprivrednog fakulteta imaju mogućnost da steknu rutinska znanja za sve što će im kasnije trebati u poslu.
Međutim, desilo se nešto što nisu očekivali. Sve više dece je želelo da dođe u ovu oazu, te su Centar otvorili za dečje obrazovne ekskurzije. Ali, dobar glas se jako brzo širio i mnogi ljudi su poželeli da posete ovo predivno i jedinstveno mesto. Zbog toga je Centar od jeseni prošle godine otvoren i za građanstvo.
U Centru postoji i mali zoološki vrt prepun ptica poput patki, belih i crnih labudova, pauna i mnogih drugih koje provode svoj život u okruženju koje je prilagođeno njihovim potrebama.
„Centar je nastao zahvaljujući entuzijazmu malog tima sa Poljoprivrednog fakulteta, koji je želeo da ovaj prostor, koji je inače legat porodice Vukićević, oplemeni i pretvori iz močvarnog dela u jedan pravi obrazovno-naučni, turistički park”, kaže profesor Marković.
Sve što zarade u Centru stavlja se u funkciju njegovog proširenja i unapređenja, kako bi razvijali ljubav mladih prema onome s čime se oni bave. Sve što je napravljeno u Centru, pravljeno je od prirodnih materijala, poput drvenog broda dužine 14 metara, koji je zapravo igraonica za decu u autentičnom, prirodnom okruženju „Malog Dunava”.
„Brodovi su nešto što je jako bitno za reku Dunav. Tokom perioda Miloša Obrenovića jako mnogo su se izvozile svinje i riba i to se činilo sa brodovima Tikvarama”, objašnjava nam profesor Marković.
Reč je o brodovima koji su služili za smeštaj ulovljene ribe, pa je tako riba iz naših krajeva stizala do Beča, Budimešte i svih ostalih velikih evropskih gradova.
Pored svega nabrojanog, u Centru postoji i jezero za pecanje, gde posetioci mogu da okušaju ribarsku sreću i da probaju da upecaju ribu.
Ostrvo evolucije
A, kao da to sve nije dovoljno, tvorci ovog predivnog parka napravili su i takozvani put kroz istoriju. U ovom delu posetioci mogu da saznaju kako su nastali prvi organizmi i kako su oni izgledali. Vodeći ih kroz život evolucije mogu da se upoznaju i sa drugim organizmima sve do pojave čoveka i njegovih prvih zatvorenih prostora za život.
Drugi deo putovanja kroz istoriju vodi posetioce kroz život čoveka koji je nastanio naš kontinent. Ovde može da se vidi i doživi opstanak čoveka u periodu kada je svuda oko njega bio sneg i led, kao i kako je izgledalo kada je postalo toplije (nekih 12.000 godina unazad). Posetioci mogu da se upoznaju i sa razvojem kultura, najpre kulturom Lepenskog vira, Starčevačkom, a potom i Vinčanskom, sve do raslojavanja društva i današnjeg života.
Ove kulture zapravo predstavljaju kolevku evropske civilizacije, a prema rečima profesora Markovića, takva činjenica zahteva veliku pažnju svih nas, dok sa druge strane stvara potencijal za razvoj turizma na prostoru naše zemlje.
Sve ovo nalazi se na oglednom dobru „Radmilovac” na 10 km od centra Beograda i svi su dobrodošli da uživaju u jednistvenom, prirodnom ambijentu i dožive bogat sadržaj Centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju.
Cena ulaznice je 300 dinara za individualne posete, dok je za porodične posete cena ulaznice 200 dinara.
Sagovornik:
prof. dr Zoran Marković, Poljoprivredni fakultet u Beogradu
Komentari