U borbi protiv AEROZAGAĐENJA: Ove 3 vrste drveća u velikoj meri ČISTE VAZDUH

U borbi protiv AEROZAGAĐENJA: Ove 3 vrste drveća u velikoj meri ČISTE VAZDUH

Poslednjih godina jedna od glavnih tema kako u našoj zemlji tako i u svetu je zagađenost vazduha, pogotovo u gradskim, urbanim sredinama. Kao jedno od najefikasnijih rešenja naučnici iz oblasti zaštite životne sredine i aktivisti ističu sadnju stabala, prirodnih i moćnih prečišćivača vazduha. Drveće ima značajnu ulogu u absorbovanju ugljen – dioksida i ublažavanju štetnog dejstva efekta staklene bašte. Ukoliko imate prostora u svom dvorištu i na jesen niste zasadili drvo, to možete učiniti sada.

PošumljavanjeFoto:Agromedia

Pojedine vrste drveća se ističu po svojoj sposobnosti da efikasnije obavljaju čišćenje vazduha. Mi vam predlažemo tri koje možete zasaditi u svom dvorištu.

Paulovnija

Ovo drvo je tek odnedavno postalo popularno u našoj zemlji, ali u Kini ono se gajilo još pre 3. 000 godina.

Prednost paulovnije je što ne pokazuje veliku zahtevnost kada je kvalitet zemljišta u pitanju, samo je potrebno izbegavati previše močvarno tlo, odnosno ono u kome dolazi do dužeg zadržavanja vode nakon padavina. Brzo se adaptira na uslove sredine i pokazuje veliku otpornost na sušu, delovanje bolesti i truljenje.

Sadnice paulovnijeFoto:Agromedia

Uspeva na nadmorskoj visini do 1. 000 metara. Prilikom sadnje, pre ubacivanja sadnice najbolje bi bilo da zemlja bude usitnjena.

Paulovnija se smatra najbrže rastućim drvetom, naraste oko 20 metara visine za 8 do 10 godina. Tajna velike brzine njenog rasta leži  u ogromnoj lisnoj masi, a u tome se krije i tolika efikasnost u prečišćavanju vazduha. Naime, zahvaljujući takvoj lisnoj masi pretvara velike količine uljen – dioksida u vodu i biljne šećere.

Ne sme se zanemariti ni korisnost ove biljke u prečišćavanju zemljišta. Njen koren koji je izrazito dubok upija teške metale iz zemljišta, a ova biljka je pogodna i za odbranu od erozija.

Ima prelepe cvetove i spada u veoma kvalitetne medonosne biljke. Med je svetlije boje i veće gustine od bagremovog meda.

Bela topola

Listopadno drvo koje takođe spada u brzo rastuće. Naime, bela topola dostiže visinu do 35 metara.


Ova biljka cveta u martu i aprilu, pre pojave listova. Karakteristična je upravo zbog svojih listova koji su dvobojni: lice ima tamno zelenu nijansu, dok je naličje srebrnkaste boje. Krošnja je najćešće okrugla, a kora drveta glatka i bela.

U našoj zemlji se uglavnom javlja uz obale reka. Da li ste znali da je najdeblje drvo u našoj zemlji upravo bela topola koja se nalazi u selu Brzan između Batočine i Jagodine? Ovo drvo je staro dva veka.


Jasen

Još jedno drvo koje se smatra brzo rastućim. Ono što jasen najviše čini efikasnim u borbi protiv zagađenja vazduha je mogućnost njegove sadnje i opstanka i u gradskim sredinama. Naime, koren ovog drveta nije agresivan i lako se prima.

Jasen je listopadno hipoalergeno drvo koje dostiže visinu do 40 metara. I ova biljka ima izrazito velike listove koji su dugi između 20 i 35 centimetara.


Beli jasen je veoma lekovit, njegov list se koristi za simptome bolesti bešike, bubrega i želuca, od listova se pravi lekovit čaj.

Sadnja jasenaFoto:Agromedia

Kora ove biljke se koristi od davnina za regulisanje rada creva ,jačanje organizma, artritis i lečenje groznice.

U akciji “Posadi svoj hlad” koja je uključivala besplatnu podelu sadnica jasena širom Srbije posađeno je preko 30. 000 sadnica belog jasena.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica