Kada odlučite da pravite roštilj za sebe i svoje prijatelje, osim mesa, u prodavnici kupujete i džak ćumura. On će obezbediti dobar žar na kome ćete biti pravi majstor za roštilj. Ako ste se nekad zapitali kako nastaje ćumur, odgovor je – teškom mukom. Sam proces od stavljanja drva do vađenja ćumura traje pet dana, i sve vreme potreban je danonoćni nadzor. Deo tehnologije otkrio nam je Milan Đokić iz sela Ramaća kod Kragujevca.
Možda vas zanima
U Šumadiji se najviše ćumura pravi upravo u selu Ramaća, a pored njega, u još dva obližnja sela, Čumiću i Vlakči, radi ukupno pet ćumurana. Milan je prošle godine odustao od stočarstva i prešao na proizvodnju ćumura. Ozidao je ćumuranu nakon kalkulacije da mu se više isplati da šumu koju ima pretvara u ćumur, nego da prodaje drva.
Proizvodnja peleta – od otpada do zarade
„Koliko ćumura napravim, toliko prodam. Najveći kupci su roštiljdžije. Ima zarade, ali nije laka para. Ćumuranu treba prvo napuniti drvima. Pri samom dnu nalaze se vratanca i odatle počinjem. Ređam tako da dole idu sitniji komadi drveta, pa redom, gore sve krupniji. I tako do vrha. Onda sledi potpala peći. Drva treba da tinjaju narednih nekoliko dana. Cepanice padaju na dno kako gube tečnost i tada treba ćumuranu dopunjavati. Tako vatra pada od vrha ka dnu“, kaže Milan Đokić.
Koliko ćumura napravim, toliko prodam. Najveći kupci su roštiljdžije. Ima zarade, ali nije laka para.
Pri dnu ćumurane postoji desetak otvora. Kada se kroz njih vidi žar, Milan ih zatvara drvenim oblicama. Istovremeno se gornji poklopac odškrine kako bi ćumurana mogla da „diše“. Peć se dopunjuje drvima sve dok vatra tinja.
Ovo su najzanimljivije činjenice koje sigurno niste znali o drveću
„Ćumurana se tada hermetički zatvara. Najmanje dan ili dva se čeka. Posle toga otvara se gornji poklopac i sipa se voda. U ćumuranu mog kapaciteta sipam oko 60 litara. Tako se ćumur okali i dobije čvrstinu. Kad se nalije voda, jedan dan ćumur isparava. Džaba trud ako je ćumur krt i lako se lomi. On treba da bude takvog kvaliteta da tinja kada se negde podloži. U protivnom, neće biti kupaca“, objašnjava Milan.
Ćumur je dobar ako iz njega izađe sva voda, a drvo ne izgori.
Ceo ovaj proces traje pet dana, jer tada ćumur može da se vadi. Ćumur je dobar ako iz njega izađe sva voda, a drvo ne izgori. Onaj ko pazi na ćumuranu skoro 24 sata je u pripravnosti. Ćumurana se obilazi više puta u toku dana, ali i noću. A poznato je da se one ne grade blizu kuća. Kada je vreme lepo, ona lepo i radi. Ali, kada duva vetar, može da se desi da sve izgori ako se ne pazi i tada sva drva odu u pepeo.
Zlatni „Šumadijski ćevap“ – novo jelo Kragujevca
Džak ćumura košta 550 dinara, a u njemu je oko 20 kilograma „crnih“ komadića. Milanu uglavnom traže bukov ćumur. Kupuju ga za sušenje mesa i za roštilj. Roštiljdžije i pečenjare pazare i po 80 džakova odjednom. Ne žali se na promet i misli da je doneo pravu odluku. Jedan od dvojice sinova, koje sada školuje od pravljenja ćumura, verovatno će odlučiti da nastavi ovaj posao.
Sagovornik: Milan Đokić, ćumurdžija iz Ramaća
Foto: Biljana Nenković
Komentari