Bukva, kao najznačajnija drvenasta vrsta u Srbiji, raste na različitim nadmorskim visinama. Srbija je podnela svoju listu na kojoj se nalazi 11 bukovih rezervata, za naredno proširenje UNESCO svetske prirodne baštine.
U prostorijama Instituta za ekologiju u Klagenfurtu održan je tehnički sastanak na temu trećeg po redu proširenja serijskog dobra UNESCO svetske prirodne baštine, pod nazivom „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i ostalih delova Evrope“. Sastanku su prisustvovale predstavnice Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Ivana Jovanović i Biljana Krsteski.
Možda vas zanima
Institut za ekologiju u Klagenfurtu je partner u procesu koordinacije narednog proširenja ovog prirodnog dobra.
Iako je koordinacija upravljanja ovakvim prekograničnim dobrom, koje obuhvata veliki broj zemalja, veliki izazov, takođe je i velika šansa za saradnju i razmenu znanja širom Evrope, i predstavlja jedan od najinovativnijih projekata zaštite prirode.
Srbija je u februaru 2018. godine podnela svoju tentativnu listu (popis područja) za naredno proširenje na kojoj se nalazi 11 bukovih rezervata.
Evo koje neobične tajne kriju ova stabla drveća
Odabir komponenti za dodavanje na tentativnu listu prvenstveno je vršen na osnovu starosti, odnosno dužine trajanja stroge zaštite ovih šumskih rezervata (većina je strogo zaštićena već više od pola veka) i karakterističnosti šumskih zajednica (biljnih asocijacija). Neke od ovih šumskih zajednica jesu reliktnog karaktera sa endemo-reliktnim vrstama, koje su od značaja za zaštitu, na različitim su podlogama, nadmorskim visinama, nagibima i ekspozicijama.
Što bolje predstavljanje diverziteta srpskih bukovih šuma bio je cilj odabira ovih rezervata, budući da bukove šume čine oko 50 odsto svih šumskih površina u našoj zemlji.
Bukva, kao najznačajnija drvenasta vrsta u Srbiji, nastanjuje izuzetno širok visinski dijapazon od gotovo 2000m, a najznačajnija je edifikatorska vrsta šuma planinskog vegetacijskog pojasa, i uglavnom se može naći na nadmorskim visinama iznad 800 metara.
Za sada su jedino Švajcarska, Poljska, Crna Gora i Srbija podnele svoje tentativne liste za naredno proširenje ovog serijskog dobra.
Žirevi su nedovoljno iskorišćeni plodovi šume
Naredno proširenje se planira za jul 2021. godine. Na sastanku je naglašeno da će ovo proširenje biti poslednje, nakon čega će fokus biti na organizaciji sinhronizovanog upravljanja ovim serijskim, prekograničnim dobrom.
Izvor: Energetski portal
Komentari