U novije vreme kultivisanjem dobile su se forme kestena koje se koriste za proizvodnju plodova. Pitomi kesten daje velike plodove, a neke forme mogu dati i plod veličine jajeta. Biljka produkuje obilje lisne mase i veliku koršnju koja može dati čak i nekoliko stotina kilograma ploda.
Pitomi kesten samoniklo raste u južnoj Evropi, a kod nas se može naći kao šumska biljka. Oblik krošnje, kao i veličina listova dosta podsećaju na hrast, a to je zato što pripada istoj porodici kao hrast i bukva.
Pitomi kesten je acidofilna biljka, odnosno zahteva kiselo zemljište, te je za njegov uzgoj brdski predeo u Šumadiji povoljniji od Vojvodine. Reč je o veoma otpornoj biljci, pogodnoj za uzgoj u različitim uslovima.
Uzgoj pitomog kestena: Često se koristi u ishrani i za ogrev
Možda vas zanima
Pitomi kesten ne napadaju invazivne štetočine koje mogu uzrokovati oštećenja na listovima ili plodovima. Pošto se ova biljka gaji u vrtu sa ciljem da se pored dekorativnosti mogu koristiti i plodovi, onda se mere zaštite moraju uskladiti sa organskim principima. Za zaštitu mogu se koristiti Vegard i Cerealis ili King bo i Trejner od aprila do septembra. Mogu se primenjivati stimulatori poput Rganika i Ekstrasola ili bakterija od maja do septembra. Kao prihranu najbolje je koristiti Slavol ili Unistart, i to u aprilu, maju i julu.
Švajcarska: Tradicionalan način sušenja kestenja za zimu
Interesantno je da pitomi kesten omogućava da se korigovanjem krošnje postigne željeni oblik i na taj način da se dobije struktura biljke i visina prema želji. Ipak, treba imati u vidu da veličina krošnje direktno utiče na količinu ploda.
Plodovi se ne beru, već se čeka da prirodno otpadnu tokom jeseni, pa se skupljaju.
Komentari