Evodija je listopadno drvo, odnosno žbun (ako se tako orezuje) koji vodi poreklo iz istočne Azije. Poslednjih godina postala je veoma popularna među pčelarima, te je ona jedna od vodećih medonosnih biljaka. Evo razloga i zašto!
Foto: Wikipedia/Chhe (talk)24/10/2024MOŽDA VAS ZANIMA
Upotreba žira u ishrani stoke i ljudi
Evodija je biljka koja medi kasnije u leto što je čini veoma pogodnom za pčelare jer u tom periodu nema više druge paše. Pčele odlično zimuju na nektaru od evodije.
Ova biljka medi toliko jako da se pčele mogu videti i na cvetovima koji su pali na tlo. Ovu biljku pčele posećuju tokom celog dana, a razlog tome je što su joj čak i listovi mirišljavi. Cvetanje evodije traje i po ceo jedan mesec, veoma je bogata polenom i nektarom.
Med evodije je beličast, skoro proziran. Ima karakterističnu intenzivnu voćnu aromu. Bitna karakteristika ovog meda je što se ne kristališe.
Dnevni unosi nektara evodije iznose preko tri kilograma po košnici, a ukupni prinosi po pčelinjoj zajednici premašuju 30 kilograma meda.
Osim što je veoma medonosna biljka, evodija je vrlo dekorativna i predstavlja pravi ukras u bašti. Razlog leži u mnogobrojnim belim cvetovima koji šire prijatan miris. Sakupljeni su u cvatove slično kao kod zove. Pogodna je i za pojedinačnu sadnju, ali i za grupnu sadnju i drvorede (razmak treba da bude 5 metara).
Veoma bitna karakteristika evodije je njena prilagodljivost na različite uslove i zagađenost u urbanim sredinama. Može podneti temperaturu i do -18 stepeni i manje vlage u zemljištu. Prilagođava se kiselosti zemljišta od 5,5-6,5.
Uprkos adaptabilnosti obezbedite joj osunčanu poziciju gde će biti izložena suncu najmanje 6 sati. Izbegavajte zbijena, vlažna zemljišta.
Komentari