Postoji stalna rasprava između naučnika na temu da li drveće ima svoj jezik kojim komunicira međusobno. Sprovedena su dugotrajna istraživanja koja su pokazala da takva pojava zaista postoji. Kakvi dokazi i činjenice idu u prilog ovoj tvrdnji saznajte u nastavku.
Možda vas zanima
Za naučnicu Suzan Simard komunikacija među drvećem nije nikakva novost. Njeno interesovanje za ovu temu počelo je kada osetila zabrintutost zbog nekontrolisane seče šuma u kraju odakle ona potiče. Interesovalo ju je da li drveće oseća bol kada ga seku, i da li postoji neki vid sporazumevanja u okviru jedne šume. Tako je počelo njeno istraživanje koje traje već 30 godina.
Evo koje neobične tajne kriju ova stabla drveća
Sprovodeći brojne eksperimente, ona je otkrila čitav jedan podzemni sistem razmene informacija. Postoji razvijena mreža preko koje drveće međusobno razmenjuje vodu, ugljenik i hranljive materije ispod zemlje, a sve to uz pomoć gljiva. Takođe, drveće šalje svoje seme putem vetra, preko ptica, slepih miševa i drugih posetilaca šuma, da ga rasporede po celom svetu.
Ova ljubiteljka šuma otkrila je i da postoji „majka drvo“ – drvo koja upravlja mrežom razmene materija. Ta povezanost u okviru jedne šume pomaže drveću da se izbori sa štetočinama i bolestima, i samim tim i njegovom opstanku. Zaključak ove naučnice je da ovaj specifični način komunikacije predstavlja jezik drveća.
Hrana budućnosti: Pečurke mogu da pretvaraju plastiku u hranu
Do sličnih zaključaka je došao i Peter Voleben, dok je radio eksperimente u šumama vrbe u Nemačkoj. On je zaključio da drveće ima interesantan društveni život, nakon što je primetio da je jedan panj star 500 godina i dalje “živ” iako uopšte nema lišća preko kojeg bi se hranio! Jedino objašnjenje je bio da on dobija hranljive materije preko korena, od svojih „suseda“.
Za razliku od ljudi. Drveće je „shvatilo“ da ako radi zajedno, a ne jedno protiv drugog, biće jači i živeće duže. Trebalo bi da učimo od njih. Da vi možete da razgovarate sa drvećem, šta biste mu rekli?
Komentari