Od septembra meseca komšije u novobeogradskim blokovima 70 i 70A okupili su se i počeli sa sa pošumljavanjem svog keja. Pod parolom ” Pošumi svoj kraj” ove komšije za primer organizuju se poslednjih nekoliko meseci i svakog vikenda posade i preko 300 sadnica jasena kako bi svoj kraj učinili lepšim i plemenitijim mestom za život.
Cela priča je počela iz sasvim drugih razloga. Novobeogradske komšije su se najpre okupile zbog mosta koji je trebao da bude napravljen bez njihove saglasnosti iako tu žive, a onda su odlučili da krenu „u sređivanje stvari u bloku“, kako kaže naš sagovornik Petar Stanić.
Projekata i akcija je mnogo, od pošumnjavanja do skupljanja smeća i reciklaže.
Komšije se dogovaraju preko Vajber grupe, a imaju i svoju Fejsbuk stranicu, Tviter i Instagram. U okviru akcije „Posadi svoj hlad“ ovog vikenda posadili su 300 jasena.
možda vas zanima
Sve sadnice drveća finansiraju iz svojih džepova, donacijama ili prodajom starog papira i limenki koje sakupe, a sve komšije rade volonterski u želji da svoj kraj učine boljim mestom za život, ali i prijatnijim za posetioce Keja.
Gradsko zelenilo pozajmljuje im alate da mogu da rade, a kako kaže naš sagovornik, pored toga što sade jasen, već su posadili 55 platana u bloku 70A.
Svi su dobro obučeni i znaju tehnologiju sadnje, a nove komšije, koje im se svakodnevno pridružuju, sa zadovoljstvom edukuju.
Kako Petar kaže, s obzirom da je reč o velikom drveću vode računa da sadnice sade dalje od puteva, zgrada i raznih instalacija. Naravno, njihov posao nije završen samo sa sadnjom, jer nakon toga sledi održavanje sadnica.
Sve se radi ozbiljno i odgovorno.
Komšije su tražile pomoć Šumarskog fakulteta koji se odazvao i pomogao im oko odabira sadnica, a stručnjaci iz Gradskog zelenila odobravali su površine koje mogu da ozelene, dok im AGROmedia saradnik Vladimir Milutinović pomaže stručnim savetima.
U akciji učestvuju svi, od najmlađih do najstarijih, gradi se odnos sa prirodom, povezivanje sa njom, a znanje se širi i prenosi.
„To je najbitnije. Sve ovo što radimo videće se za 10-20 godina, ali ono što danas radimo na edukaciji ljudi daće jednu dugoročnu korist, a najbitnije – deca će znati kakva je važnost drveća“, zaključuje Petar.
Sagovornik: Petar Stanić
Komentari