Ako imate malu površinu u svom dvorištu, a želite da posadite drvo, postoji rešenje i to u vidu stabala koji će uneti egzotiku pored vašeg doma. Navedene vrste su pogodne za uzgoj i u gradskim sredinama, i ono što je možda najvažnija stavka za većinu ljudi – nisu zahteve po pitanju uslova uzgoja.
Poznato je da je sadnja drveća tokom jesenjih meseci bolji izbor jer splet hladnih temperatura i jesenjih padavina omogućava drveću da uspostavi korenje, a i stablima se obezbeđuje dodatna sezona rasta pre letnjeg stresa.
MOŽDA VAS ZANIMA
Zašto lišće menja boju i opada u jesen?
01/11/2023
Činjenica je da je sadnja drveća vrlo važna za popravljanje kvaliteta vazduha, te pošumljavanje ima ključan ekološki aspekt. Pored toga daćete još jedan doprinos planeti – obezbedićete pčelama dobru pašu tokom prolećnih meseci, kako su u pitanju medonosne biljke. Izdvajamo sledećih pet vrsta za vas.
Japanska crvenolisna trešnja
Ova biljka je svakako najpoznatija po svojim prekrasnim cvetovima roze boje koji se pojavljuju na granama krajem aprila i početkom maja meseca. Cvetovi japanske crvenolisne trešnje su dupli i kuglasti, otvaraju se pre listanja biljke.
Imaju pet latica, sterilni su i nema plodova. Osim nestvarnog izgleda, cvetovi ove biljke koja dostiže visinu oko 6 metara, a njena krošnja oko 5, imaju opojan miris te privlače pčele i pružaju im pašu.
I list je podjednako dekorativan. Lišće od zelene boje prelazi u bordo nijansu sve dok ne opadne, predstavljajući svojevrsnu jesenju atrakciju. Listovi imaju jajolik oblik i blago nazubljeni rub.
U Japanu se gaji više od 200 sorti ovog dekorativnog lišćara. Važna karakteristika istog je njegova dobra otpornost uzrokovana snažnim korenom. Podnosi dobro gradske uslove, ali i visoke temperature tokom leta i nedostatak padavina. Osim toga, važno je naglasiti da je japanska crvenolisna trešnja tolerantna na temperaturu od čak -30 stepeni.
Ova biljka može da se sadi samostalno, dok se u parkovima i na većim površinama viđa i u drvoredu i u kombinaciji sa ostalim nižim stablima.
Najbolje uspeva na blago kiselom tlu pH vrednosti 4,5 do 7. Zemljište mora biti dobro drenirano. Ovu biljku može napasti monilija izazivajući oštećenja na prekrasnim cvetovima i mladicama.
Drveće za mala dvorišta: crvenolisna šljiva
Još jedna biljka za dvorište cenjena zbog svog cveta i lista, a u ovom slučaju i jednostavnosti održavanja. Naime ovo listopadno drvo ima pravilnu, okruglu krošnju širine do 5 metara, te ne iziskuje orezivanje.
Cvet je nežne boje – između bele i roze, a cvetanje je obilno, vidljivo u trećoj dekadi marta meseca. Obezbedite ovoj biljci osunčanu poziciju kako bi cvetovi imali intenzivnu boju, jer se ona u senci gubi.
Kada je o lišću reč ono zaista unosi toplinu tokom jesenjih meseci svojom crvenom bojom. Još jedna bitna karakteristika – listovi opadaju ujednačeno što je veliki plus prilikom njihovog sakupljanja i utroška vremena. Na vrhu su oni zašiljeni.
Na stablu se pojavljuju okruglasto – jajasti plodovi. Oni su vidljivi na stablu u petom mesecu u kalendaru.
Drugi naziv za ovu biljku je japanska šljiva. Može se gajiti solo ili u drvoredu (razmak između stabala 5 metara). Vrlo je tolerantna – podnosi većinu tipova zemljišta, ali i hladnoću tokom zimskih meseci, te može opstati bez problema na temperaturi do -35. Ova biljka koja dostiže visinu do 8 metara pokazuje otpornost na mrazeve, a za njeno gajenje najbolje je izabrati osunčane i polusenovite položaje.
Judino drvo
Ovo drvo ste sigurno viđali po parkovima. Glavna karakteristika ovog listopadnog drveta jeste kauliflorija, prekrasni cvetovi ovog drveta se ne javljaju samo na njegovim tankim granama nego rastu i iz stabla, pre nego što se javi listanje.
Botaničari su mišljenja da se ovo javlja zbog toga što judino drvo samo sebi obezbeđuje bolje oprašivanje na prirodan način.
U pitanju je drvo koje se smatra jednim od najstarijih na planeti na kojoj živimo. Među mediteranskim narodima – Špancima i Italijanima poznato je kao stablo ljubavi. Ovo nije bez razloga, naime judino drvo ima nežnu boju cvetova i listove srcolikog oblika.
Cvetovi su dugi oko 2 centimetra i imaju tamno ružičastu boju. Judino drvo bujno cveta i to krajem aprila/početkom maja. Cveta nakon pete godine od sadnje, cvetovi su osetljivi na mraz, što treba uzeti u obzir prilikom biranja pozicije za sadnju. U cvetovima se nalazi obilje nektara. Cvetovi su okupljeni u grozdaste cvasti.
Kada je reč o lišću, ono nakon cvetanja preuzima ulogu dekoratera. Kao što je gorenavedeno, listovi imaju srcast oblik. Listanje se javlja tokom maja i na stablu ostaje sve do kraja novembra meseca. Listovi tokom menjanja godišnjih doba prelaze iz zelene u zeleno- žutu pa potom i smeđu boju.
Javlja se i plod koji je smeđa mahuna svetlije nijanse, viseća i spljoštena. Mahune ostaju na stablu tokom zimskih meseci, sve do ranog proleća.
Judino drvo može narasti do 12 metara. Pripada porodici mahunarki, te stoga ima moć azotofiksacije (na svom dobro razvijenom, snažnom korenu ima bakterije koje omogućavaju vezivanje azota iz atmosfere i njegovo prevođenje u formu dostupnu biljkama). Kora stabla je tanka i pomalo ispucala.
Kako može da se gaji u saksiji, judino drvo je omiljeno među ljubiteljima bonsai tehnike. Razmnožava se putem semena i reznica, reznicama se više preporučuje jer razmnožavanjem pomoću semena ne dobijamo identičnu biljku kao biljku roditelja.
Da li znate: Zašto je drveće najbolje saditi u jesen?
Ova biljka nije veliki ljubitelj presađivanja i teško ga podnosi pa je važno odmah odabrati dobru poziciju za sadnju. Neka to bude potpuno osunčana i topla pozicija ili blaga sena, kao i ocedito zemljište. Ne iziskuje puno zalivanja, može dobro podneti sušne dane. Orezivanje jedino izvršiti ukoliko su grane stradale od mraza. Može ga napasti štitasta vaš.
Drveće za mala dvorišta: japanski javor
Ovo drvo je vrlo dekorativno zbog svojih listova koji menjaju boje tokom meseci u najlepše nijanse; prvo su svetlozelene boje na početku, kada se javi listanje, vrlo intenzivne zelene boje tokom letnjih meseci, dok je tokom jeseni lišče zlatno i crvenkasto, poprima magičan izgled. Čak i zimi predstavlja ukras u bašti, jer ima zanimljiv splet grana koji na ogoljenom stablu izgledaju vrlo dekorativno.
Ovaj niski lišćar ovalne krošnje (iako u prirodi dostiže visinu od 7 metara, u bašti dostiže oko 3; krošnja ima oblik kišobrana), najbolje je gajiti samostalno, ali može da se gaji i u kombinaciji sa žbunjem ili pak niskim četinarima.
Krošnja ne zahteva orezivanje (osim ako grane nisu oštećene mrazom ili bolešću), jer je lepa i bez te mere koja mnogim baštovanima teško pada. I ova biljka se razmnožava putem reznica ili semena (ista priča kao sa judinim drvetom). Takođe je, kao i judino drvo, čest izbor ljubitelja bonsai tehnike.
Listovi su dugački 5-10 centimetara. Cvetovi koji su sitni i crvenkasti javljaju se tokom maja i juna u grozdastim cvastima.
Japanski javor voli malo kiselija zemljišta sa dobrom drenažom, osetljiv je na zadržavanje vode oko korena. Ukoliko propustite redovno zalivanje nećete puno naškoditi biljci osim što će se to odraziti na njenu bujnost.
Japanski javor: Neprevaziđeni dekor vrta
Neka vaš izbor prilikom sadnje padne na sunčani ili polusenoviti položaj. Samo obratite pažnju: ako je biljka previše u senci, intenzitet boje listova neće biti toliko izražen i magičan, kao što bi to bilo u slučaju da je biljka izložena sunčevim zracima. Ipak vruć vetar i prejako sunce mogu dovesti do sušenja vrhova listova čime se narušava njihov izgled.
Važno je da mesto na kome će biti posađen japanski javor bude zaštićeno od snažnih vetrova.
U aprilu je potrebna jedna prihrana sporootapajućim đubrivom. Prve tri godine nakon sadnje, tokom zimskih meseci, mladoj biljci je neophodno obezbediti akril.
Žalosni brest
Ova biljka je vrlo interesantna zbog svoje krošnje u formi kišobrana, odnosno pečurke, te predstavlja zanimljiv dekor u bašti. Ispod većih žalosnih brestova mogu se staviti sto i stolice za sedenje jer ova biljka obezbeđuje „debeli“ hlad. I ova biljka ima zanimljivu, isprepletenu krošnju sa gustim granama povijenim ka zemlji, pa predstavlja i zimski ukras u bašti.
Žalosni brest se uglavnom sadi pojedinačno ili dva u dvorištu. Rast ove biljke zavisi od visine kalemljenja, koja uglavnom ne prelazi više od 2 metra. Širina žalosnog bresta vrlo često premašuje visinu. Kora stabla sa godinama prelazi iz glatke u plutastu teksturu. Listovi su krupni, tamnozeleni, interesantno nazubljeni, kasnije poprimaju jesenju paletu boja: od zlatnožute do crvenkaste.
Vrlo otporna biljka, može se uzgajati gotovo na svim tipovima tla, odlično trpi niske zimske temperature, ali i mraz i sušu.
Kao i kod ostalih navedenih vrsta, potrebno je izabrati osunčani položaj ili polusenu. Orezivanje se vrši pre listanja, kako bi se dobio gušći sklop i oblikovala krošnja. Poželjno je malčiranje. Obratite pažnju da prilikom zalivanja vodu obezbedite i zemljištu van zone krošnje, jer se koren široko grana ispod površine zemlje.
Komentari