Porodica Kuzmanović iz Ljubinića već decenijama se bavi preradom drveta. Poslednjih godina Kuzmanovići su rešili da iskoriste piljevinu, koju su do tada bacali, za proizvodnju peleta.
Hladni dani i sve niže temperature uvek donose problem nabavke ogreva. Poslednjih godina i u obrenovačkom kraju sve je više onih koji se opredeljuju za pelet, čvrsto gorivo koje se dobija tehnološkim procesom mlevenja, sušenja i presovanja drveta ili nekog drugog bio-materijala.
U selu Ljubinić pokraj Obrenovca, u domu porodice Kuzmanović, proizvodi se upravo pelet. Ova porodica već decenijama se bavi preradom i obradom drveta, a poslednjih godina Kuzmanovići su uspeli da naprave korak dalje u poslovanju.
Možda vas zanima
Sa gotovo tri decenije bogatog iskustva u preradi drveta, gospodin Momir Kuzmanović sagledao je perspektivu obnovljivih izvora energije. Pre dve godine odlučio je da aktivira doradni deo i iskoristi piljevinu i slamu od žitarica, suncokreta i šaša, koje je dotad bacao.
U poslednje dve godine uz pomoć prijatelja nabavili smo mašine i počeli proizvodnju peleta koji uspešno radimo.
„Bavimo se proizvodnjom drveta već decenijama, a radnju smo nasledili od oca, tako da sam u ovom poslu već nekih dvadeset šest ili sedam godina. Ovo je meni do pre dve godine bio otpad, koji smo negde morali odbaciti. U poslednje dve godine uz pomoć prijatelja nabavili smo mašine i počeli proizvodnju peleta koji uspešno radimo. Sama proizvodnja je predviđena da bude kao porodični deo, doradni deo u strugari“, objašnjava Momir.
U proizvodnji peleta Kuzmanovići koriste hrast, jelu, ali najbolja je, kako tvrde, bukva. Pritom se vodi računa da se ispoštuje kombinacija tvrdog i mekog drveta u već utvrđenom odnosu. „Mora postojati udeo tvrdog i udeo mekog drveta da bi to zadovoljilo proces sagorevanja bez pravljenja otpada prilikom čišćenja kotlova. Uglavnom je zadovoljavajućeg kvaliteta. Na godišnjem nivou proizvede se oko 200-300 tona peleta“, objašnjava Momir.
Za pelet neretko kažu da je gospodski ogrev, čija je proizvodnja isplativa, ali i vrlo zahtevna i teška. U pogonu porodice Kuzmanović trenutni kapacitet zadovoljava potrebe tržišta kvantitetom, a još više kvalitetom. Osim što obezbeđuje ogrev za ovdašnje tržište, pogon u Ljubiniću je značajan i za druge socio-ekonomske perspektive, jer u njemu rade uglavnom meštani ovog i susednih sela.
Za pelet neretko kažu da je gospodski ogrev, čija je proizvodnja isplativa, ali i vrlo zahtevna i teška.
„U narednoj godini bi trebalo da se uposle dva ili tri nezaposlena radnika iz sela koji bi bili voljni da se obuče i krenu da rade. Kratkoročni planovi su da se ovde zaposli još nekoliko radnika, a na duže staze, da deca nastave porodičnu tradiciju. Sin je na studijama na Mašinskom fakultetu, dok je ćerka još uvek u srednjoj školi. Ako u budućnosti ne nastave proizvodnju pelete kao primarno zanimanje, ona će im donekle uvek biti pomoć“, zaključuje Momir Kuzmanović.
Severnoameričke i skandinavske zemlje pelet upotrebljavaju već decenijama. Ekološki i ekonomski benefit, kao i energetska efikasnost svakako su prednosti peletne industrije. Ti parametri doprineli su da je sve više fabrika koji na ovaj način obrađuju drvo i da naša zemlja svake godine od izvoza ovog ogreva zarađuje sve više.
Sagovornik: Momir Kuzmanović, selo Ljubinić
Foto: Mirjana Stepić i www.pixabay.com
Komentari