Živinarstvo je grana stočarske proizvodnje koja ima relativno brz obrt kapitala i veliki potencijal za razvoj, međutim poslednjih godina živinari u Srbiji su nailazili na velike probleme, prvenstveno kod plasmana živinskog mesa i konzumnih jaja, dok je globalna kriza izazvana pandemijom i ratom u Ukrajini, sa druge strane uticala je na poskupljenje hrane za živinu i energenata.
„Značajan rast cena sirovina za stočnu hranu, svih vidova energije, ambalaže, transporta dovode živinare u poziciju koju će oni teško moći da izdrže. Cene, npr. jaja, neće moći da se povećavaju, imajući u vidu da neće imati ko da ih kupi“ reči su direktora Poslovnog udruženja „Zajednica živinara“ Radeta Škorića.
NE PROPUSTITE I:
Zahtevi međunarodne zajednice u pogledu ispunjenja strogih standarda proizvodnje i nemogućnost živinara da ulože novac kako bi ispunili pomenute standarde, smanjuju tržišni potencijal, pogotovo u pogledu opstanka farmi i budućeg izvoza. Farme moraju da prevaziđu prepreke koje imaju da bi izašle na tržište EU.
Većina farmi bi prema standardima EU trebalo da odustane od kaveznog uzgoja koki nosilja i pređe na nove sisteme vankaveznog uzgoja. Važna je činjenica da su evropski živinari za uvođenje novih sistema dobili podsticaje.
U grupaciji proizvođača živinskog mesa i jaja pri Privrednoj komori Srbije svesni su da je baš kao i u drugim oblastima poljoprivrede rešenje u povećanju izvoza, za koji su za zemlje EU prethodne tri decenije postojale administrativne barijere.
Pored usaglašenih zakonskih rešenja, potrebno je da Uprava za veterinu okonča administrativne prepreke kako bi naše živinske klanice dobile brojeve izvoznih objekata za zemlje EU i na taj način im se omogućio izvoz i provoz živinskog mesa prema značajnim platežnim tržištima.
U pomenutoj grupaciji ukazuju na priliku koju je potrebno realizovati unapređenjem proizvodnih kapaciteta za preradu jaja. Na taj način bi bila moguća proizvodnja poluproizvoda namenjenog konditorskoj industriji, kako domaćoj tako i stranoj.
Prema raspoloživim podacima u ovom trenutku u Srbiji imamo 1.073 farmi za proizvodnju konzumnih jaja, broj objekata za uzgoj brojlera je 1.672 i 94 objekta za klanje živine, tako da je potencijalno udruživanje iz perspektive velikih proizvođača nepotrebno.
Što se tiče manjih proizvođača, postoji mogućnost udruživanja u pogledu zajedničke nabavke opreme i ambalaže, zajedničkih magacina i uspostavljanja modela zajedničkog nastupa na tržištu.
Šta nam govore aktuelni statistički podaci o živinarstvu u Srbiji?
Vrednost živinarske proizvodnje u ukupnoj vrednosti stočarstva u Republici Srbiji iznosi 11,8%, dok je u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji zastupljena sa 5%.
Prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupan broj živine u Republici Srbiji iznosio je 15.348.000 komada, što je za 6% manje nego 2017. godine a na istom nivou kako i prethodne godine.
Prosečna otkupna cena prema u prvih 6 meseci 2022. godine za tovljene piliće iznosila je 126,50 din/kg, dok je za jaja iznosila 10,96 din/ komadu.
Izvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine je za 12% viši nego predhodne godine, kao i uvoz.
Najviše živinskog mesa i otpadaka od živine izvozili smo u Crnu Goru, BIH i Severnu Makedoniju, a uvozili smo iz Ruske Federacije, Italije i Mađarske.
Imajući u vidu da poljoprivredni proizvodi predstavljaju glavni input u privrednoj delatnosti stočarstva, proizvođačke cene u grani su u prvih 6 meseci 2022.godine ukupno porasle za 37%, dok rast cena u živinarskoj proizvodnji beleži porast od 13,1%.
Komentari