Za razliku od drugih grana poljoprivrede, sektor živinarstva i dalje je bez podrške države. I dok u drugim zemljama u okruženju živinari dobijaju razne vrste podsticaja, u Srbiji, osim jednog broja vlasnika roditeljskih jata koji dobijaju subvenciju za uvoz jednodnevnog pileta i ćurića, ostali proizvođači nemaju subvencije. Ove godine živinari u Srbiji izgubili su i mogućnost da u zakup uzmu državno poljoprivredno zemljište.
Možda vas zanima
„Živinari su revoltirani. Proteklih dana smo upućivali i dopise Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, jer prema novom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu živinari su izbrisani iz pravilnika koji reguliše ko ima pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Ranije su živinari, kao i drugi stočari, imali mogućnost da po uslovnom grlu u zakup dobiju određene površine u opštinama gde te zemlje ima, što su u proseku plaćali 200 do 250 evra po hektaru, ali su nažalost sada oni eliminisani. Ovaj problem je u odnosu na druge delove Srbije najizraženiji u Vojvodini“, kaže Rade Škorić, direktor Poslovne zajednice živinara Srbije.
Zašto su ćurke „napustile“ Jagodinu
On dodaje da se ovo događa u poslednjih mesec dana i da se ne zna iz kojih razloga su živinari izbrisani iz pravilnika, te da su sada u prepisci sa nadležnim ministrom.
„Ukoliko to ne urodi plodom, onda ćemo se obratiti predsedniku Vlade Srbije ili čak ići na radikalnije proteste kako bismo dobili odgovor na pitanje zašto su živinari izgubili mogućnost da koriste pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, što je zakonom dozvoljeno“, kaže Škorić.
Sam napravio mašinu za čupanje perja pilića tovljenika
Jedan od problema proizvođača konzumnih jaja je i taj što u kontinuitetu postoji višak proizvodnje. Na velikim farmama, u industrijskoj proizvodnji, ima blizu 4,5 miliona koka nosilja, a procenjuje se da je godišnja proizvodnja oko 1,5 milijardi konzumnih jaja. Pored toga, na porodičnim gazdinstvima ima 1,5 do 2 miliona koka čija se jaja ne prodaju, već služe za ličnu potrošnju.
Jedan od problema proizvođača konzumnih jaja je i taj što u kontinuitetu postoji višak proizvodnje.
„U protekle dve godine Srbija je u proseku izvozila 30 do 35 miliona komada jaja godišnje, što je deset puta više od uvoza. Ponekad je to parametar koji kaže da je to dobro, međutim ja često kažem da je loše jer znači da nismo bili interesantno tržište, čak i za Makedoniju od koje smo tradicionalno uvozili jaja. Najviše jaja Srbija izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju“, objašnjava Škorić.
Škorić ukazuje i na činjenicu da se za potrebe domaće prehrambene industrije, kao poluprerađen proizvod (žumance u prahu, osušeno jaje u prahu), uveze preko 70 miliona jaja. „To je velika šteta koja se dešava u Srbiji jer u Valjevu postoji fabrika, jedina u našoj zemlji, koja bi to mogla da preradi. Iako povremeno ima minimalnu proizvodnju, ona nažalost u principu ne radi. Kada bi pomenuta količina uvezenih jaja bila apsorbovana sa domaćeg tržišta, to bi bio dobar nivo koji bi regulisao tržište konzumnih jaja, tako da cene ne bi često padale ispod realne vrednosti“, objašnjava naš sagovornik.
Inače, nakon dve godine, tržište konzumnih jaja se stabilizovalo. Krajem prošle godine uspostavila se ravnoteža između ponude i potražnje, što se manifestovalo i na cenu. Trenutno cena konzumnih jaja stagnira, čak je i za 50 para niža nego pre mesec dana. Škorić kaže da ne bi trebalo očekivati poskupljenje u naredne dve sedmice iako se približava Uskrs, kada se očekuje veća potražnja za ovom robom.
U Srbiji ima čak 800 registrovanih farmi za proizvodnju konzumnih jaja i preko 2.000 farmi za tov pilića i ćuraka.
Na godišnjem nivou proizvede se i oko 95 miliona tona živinskog mesa, od čega se izveze samo oko 3% na tržište BiH i Crne Gore, dok plasman živine i živinskih proizvoda još uvek nije dozvoljen na tržište Evropske unije.
Koliko je teško proizvesti 70.000 jaja dnevno?
Koliko je živinarstvo razvijeno u našoj zemlji govore i podaci da ima 800 registrovanih farmi za proizvodnju konzumnih jaja i preko 2.000 farmi za tov pilića i ćuraka. O potencijalima ove grane stočarstva može poslužiti i primer iz valjevskog kraja koji je prema rečima Škorića, iako će to mnogima biti čudno, danas prepoznatljiviji po živinarskoj proizvodnji nego što je nekada bio po suvoj šljivi ili malini.
„Prema gruboj računici, na području Valjeva i Mionice ima 25 do 28 registrovanih proizvođača konzumnih jaja koji imaju preko 600.000 koka nosilja. One izlegu preko 200 miliona komada jaja, koja odu na tržište Srbije. To je ogroman potencijal. Ako tome dodamo i tri do četiri miliona tovnih pilića, klanicu živine koja je u krugu nekadašnje ’Srbijanke’ počela da radi i ako imamo u vidu da će fabrika za preradu jaja u Mrčiću jednog dana raditi u punom kapacitetu, onda je živinarski potencijal ovog kraja vredan preko 50 miliona evra“, zaključio je Škorić.
Autor: Dejan Davidović
Komentari