U našim uslovima vodeću ulogu u proizvodnji stočne hrane imaju prirodne livade i pašnjaci. Ispaša treba da bude planska i da se pašnjaci uvek podele u više delova i da se stoka naizmenično izvodi na pašu. Zeleni konvejeri predstavljaju veoma kvalitetan izvor hranljivih materija i sveže hrane za stoku.
Možda vas zanima
Želja stočara da za svoja stada obezbede uvek zelenu stočnu hranu, kao najbolji izvor svih hranljivih elemenata, je dovela do ideje da se zelena kabasta hrana tako gaji da stiže periodično i da je uvek ima dovoljno.
Prednost sveže hrane nad koncentrovanom, osušenom ili na drugi način pripremljenom je bogatstvo vitamina i vode u lako dostupnom obliku. Rešenje je setva biljaka namenjenih za stočnu ishranu u različito vreme, kako bi dospevala u različito vreme, i kako bi je što duže imalo – takozvani zeleni konvejer!
Zeleni konvejer može biti veštački, prirodni i kombinovani. Na predelima i u uslovima gde ima velikih površina pod prirodnim livadama i pašnjacima moguće je formirati prirodni zeleni konvejer, ali je i u takvim predelima limitirajući faktor klima, odnosno zimski period, kada je vegetacija u procesu mirovanja, a s obzirom na činjenicu da su velika pašnjačka prostranstva na visokim nadmorskim visinama u brdskim i planinskim predelima onda je to dugačak vremenski period kada treba obezbediti druge vidove hrane i tada govorimo o ekstenzivnom stočarstvu!
Planska i proračunata setva odgovarajućih krmnih biljaka, na tačno određenoj, jasno razgraničenoj površini je veštački zeleni konvejer i predstavlja neprekidno obezbeđenje zelene stočne hrane. Pre formiranja veštačkog zelenog konvejera je neophodno napraviti plan setve i željenu površinu podeliti na više polja, a onda proračunati šta od krmnih kultura želimo da sejemo i kojom dinamikom da stiže, vodeći računa i o agroekološkim i klimatskim uslovima i zahtevima željene gajene kulture. Po tom planu se usevi seju u različitim vremenskim intervalima, i onda je i dospevanje za upotrebu u svežem stanju u različito vreme.
Veštački zeleni konvejer uglavnom koristimo kod stajskog uzgoja stoke, te zelenu hranu kosimo i tako hranimo životinje i to je intenzivan zeleni konvejer. Jasno je da zelena hrana ne može da bude jedina, ali je najdominantnija a i na ovaj način se životinjama dodaje sušena i koncentrovana hrana, kao i silaža naročito u zimskom periodu kada je jasno da nema dovoljno zelene hrane ni ovakvom osmišljenom planskom setvom.
Ako iskombinujemo prirodni i veštački zeleni konvejer onda dobijemo kombinovani zeleni konvejer, koji je mešavina ova dva načina. Koristimo prirodne livade i pašnjake kao jedan vid zelene hrane, a koriste se i njive u neposrednoj blizini ili ako nije moguće zasnovati krmne zasade u blizini onda tamo gde može i gde postoje njive. Kombinovani zeleni konvejer je poluintenzivan.
Kako bi i veštački i zeleni konvejer dali što bolje rezultate odnosno maksimalnu iskoristljivost treba pravilno izabrati gajene kulture, kako bi se maksimalno iskoristile naknadna i postrna setva. Potrebno je sagledati zahteve svake gajene biljke u konvejeru i maksimalno primeniti sve agrotehničke mere, i isplanirati količine koje se gaje sa brojem životinja koje se gaje kako bi se potrošile sve količine koje se proizvedu kao sveža stočna hrana!
Povećanje prinosa i poboljšanje pokrivača pašnjaka treba ostvariti racionalnom ispašom i kosidbom. Najčešće se za zeleni konvejer gaje žuti zvezdan, bela detelina, ježevica,engleski ljulj, crveni vijuk, mačji rep.
Iako se može reći da je ovo stari način proizvodnje hrane, ovo je i široka tema za usavršavanje i masovniju primenu, a za veću produktoivnost u stočarskoj proizvodnji.
Komentari