Svake godine, već decenijama unazad, sredinom maja održava se najvažnija, najznačajnija i najposećenija poljoprivredna manifestacija u Srbiji, a moglo bi se reći i u regionu: Novosadski poljoprivredni sajam. Pored svih događaja i izlagača koji su prisutni, jedna od najznačajnijih manifestacija tokom održavanja Sajma jeste izložba domaćih životinja. Koliko su izložbe životinja atraktivne pokazuje i činjenica da je jedan od najposećenijih dana na Sajmu četvrtak, kada se tradicionalno održava dan stočara i kada je zvanično proglašenje najboljih i najkvalitetnijih grla svih vrsta domaćih životinja. Da li će tako biti i ove godine, videćemo za koju nedelju.
Možda vas zanima
Izložba domaćih životinja na Novosadskom sajmu, a posebno izložba goveda, zbog svoje atraktivnosti uvek je privlačila veliku pažnju i odgajivača i stručne javnosti, ali i šire publike. Odgajivači, najkraće rečeno, vole da učestvuju na Sajmu i da izlažu svoje životinje, a mnogima to predstavlja jedan od najprestižnijih događaja tokom godine. Osvojene medalje i titule ponosno se pokazuju i predstavljaju upečatljiv pokazatelj ostvarenog rada i postignutih rezultata. Iako odnos organizatora sajamske izložbe prema odgajivačima koji izlažu životinje nije uvek bio kakav bi trebalo da bude, naročito ranijih godina, i to posebno u pogledu smeštajnih uslova za učesnike, izložbenog prostora ili nadoknade troškova, što je ponekad dovodilo i do otvorenog bojkota od strane odgajivača, sajamska izložba u Novom Sadu i dalje predstavlja jednu od najvažnijih izložbi domaćih životinja u Srbiji.
Poslednjih godina, kao još jedna od potencijalno značajnih izložbi, postepeno se izdvaja Republička izložba priplodnih goveda simentalske rase, koja je do sada dva puta održana u Kruševcu. Međutim, da bi ta izložba stekla značaj i reputaciju kakvu ima izložba u Novom Sadu, potrebno je još neko vreme da prođe i da organizatori istrajno nastave sa radom i unapređenjem izložbe, kao što to čine do sada.
Za isplativo govedarstvo presudni su količina mleka i pedigre
Zašto su izložbe domaćih životinja tako značajne?
Pre svega, izložbe domaćih životinja, zajedno sa smotrama, spadaju u jedne od najznačajnijih stručno-zootehničkih mera za unapređenje stočarske proizvodnje. Izložbe domaćih životinja su starog datuma i duge istorije. Odgajivači su oduvek nastojali da se u određenim prilikama predstave i pokažu čime raspolažu, šta imaju i šta su postigli. Otuda su izložbe domaćih životinja davale, daju i davaće svoj doprinos unapređenju stočarstva.
Po pravilu, izložbe se obavljaju u određenim vremenskim intervalima, dovoljno dugim da se obezbedi ispoljavanje određenog genetskog napretka. Izložbe uvek imaju dvojak karakter: prvi je „karakter spektakla“ koji ima svoj značaj i uticaj na širi krug posmatrača, dok je drugi „stručni karakter“ koji svoj uticaj ostvaruje preko učešća stručnjaka koji kroz komisije za ocenu životinja prijavljenih na izložbu daju svoj sud o izložbenim životinjama, prave poređenje sa prethodnim periodom i ocenjuju postignuti napredak.
Upoznajte autohtone rase goveda u Srbiji
Upravo rad komisije i njihovi komentari čine suštinu i razlog zbog čega izložbe domaćih životinja treba redovno održavati. Ako se želi da izložbe predstavljaju meru za unapređenje stočarstva, onda nije dovoljno obaviti samo ocenu izložbenih životinja, nego ta ocena mora biti usmerena ka ukazivanju na propuste, ukoliko ih ima, kao i na moguće dalje pravce odgajivačima. Samo u tom slučaju može se smatrati da je ocena kompletna i ima punog opravdanja. Stručna komisija koja učestvuje u oceni životinja mora naglasak staviti na ocenu promena koje su se desile, a sve sa ciljem da izložbe budu podsticaj za dalji rad na unapređenju gajenih populacija domaćih životinja.
Šta odgajivači treba da znaju i kako treba da se pripreme za izložbu?
S obzirom na to da se na izložbama predstavlja postignut selekcijski rezultat, grla koja se izlažu treba da budu izabrana u odnosu na ispoljene eksterijerne karakteristike i ostvarene proizvodne rezultate, koji su u skladu sa postavljenim odgajivačkim ciljevima. Nažalost, često se na izložbama vide i grla koja ne zaslužuju da budu izložena, ali i to je dobro videti da bi se znalo šta ne bi trebalo da se izlaže.
Šarole – tovna rasa goveda sa navećim procentom čistog mesa
Kada stručnjaci iz osnovne odgajivačke organizacije izaberu određena grla za izložbu, na odgajivaču je da ih pripremi što bolje. To znači da je izabranim grlima neophodno da se posveti više pažnje u pogledu ishrane i nege, kako bi životinje do početka izložbe dostigle tzv. „izložbenu kondiciju“.
Izložbena kondicija je karakteristična samo za životinje koje se posebnim režimom pripremaju za izlaganje na smotrama, sajmovima i izložbama. Može se reći da ovaj tip kondicije najkraće traje, zbog toga što on traje samo tokom izlaganja, odnosno kraće vreme neposredno pre i posle izložbe. Drugim rečima, ovaj tip kondicije treba dostići u vreme izlaganja i ocene, a odmah iza toga vratiti životinju na njoj svojstven tip kondicije, specifičan svrsi upotrebe.
Izložbeni tip kondicije postiže se poboljšanom i obilnijom ishranom, kao i pojačanom negom kože i dlake, a sve sa ciljem da životinje dobiju oblik i izgled tela koji će na izložbi ostaviti lepši utisak kako na komisiju koja vrši ocenu, tako i na sve posetioce.
Neposredno nakon održane izložbe odgovarajućim režimom ishrane životinje se ponovo dovode u pređašnji tip kondicije kojim se životinja odlikovala pre izlaganja na sajmu ili izložbi, a to je najčešće priplodna ili neki drugi radni tip kondicije.
Mlečno govedarstvo – za neke težak posao, a nekome sigurna zarada
Postizanje izložbene kondicije treba obaviti u toku odgovarajućeg vremenskog perioda, pri čemu se strogo mora voditi računa o tome da se životinje ne hrane više nego što je potrebno, jer takvo stanje može ostaviti nepoželjne posledice u kasnijem korišćenju, pre svega u reprodukciji. Nažalost, dešava se da se na izložbama vide i životinje koje se nalaze u tovnoj, pa čak i u ekstremno tovnoj kondiciji, a sve iz neznanja odgajivača koji su ih pripremali.
Svaka izložba domaćih životinja uvek može biti bolja. Uvek se mogu bolja grla odabrati i izložiti, uvek odgajivači mogu biti spremniji za izložbu, uvek izložbeni prostor može biti bolji, uvek stručna komisija može biti bolja itd. To samo pokazuje da na unapređenju izložbi domaćih životinja stalno treba raditi, isto kao i na genetskom unapređenju životinja ili unapređenju znanja odgajivača.
Autor: Prof. dr Vladan Bogdanović, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za zootehniku
Komentari