Zašto ratari prelaze na stočarstvo?

Zašto ratari prelaze na stočarstvo?

Razgovarali smo sa iskusnim ratarom kako bismo saznali zašto su se on, ali i mnogi drugi okrenuli stočarskoj proizvodnji. Pored toga, zanimalo nas je da saznamo koliko je grla ovaca potrebno za isplativu proizvodnju, ali i gde se obavlja prodaja.

Jadran Anđelković od 2014. godine kombinuje stočarstvo sa ratarstvom, pokušavajući da nadomesti zimski period, kao i problem sa nedostatkom zemljišta.

Kako navodi, mnogo ratara se okrenulo ka stočarstvu, upravo da se ne bi svađali na licitacijama. „Uvek kažemo, ‘ajde da pre licitacije pojedemo i popijemo nešto – možda posle nećemo da pričamo”, slikovito i šaljivo objašnjava Jadran аtmosferu na licitacijama za zakup zemljišta.

On se opredelio za ovčarstvo. Počeo je sa 12 ovaca i 1 ovnom, a sada uzgajaju 140 grla.

Osim zadovoljstva, Jadran od ovaca ima stajsko đubrivo, koje mu je neophodno za ratarsku proizvodnju.

Kako kaže, obe proizvodnje su celogodišnji poslovi. Ratarstvo možda samo na prvi pogled izgleda kao sezonski posao, jer tu je nabavka semena, edukacija, odlasci na seminare. Kako kaže, poljoprivredom nije moguće da se bavite ako niste informisani o ceni nafte, cenama na berzi, vrstama semena, a morate i da se informišete o svojim kupcima, da vas neko ne bi prevario.

„Mnogi od nas su mogli da propadnu, jer su dali pogrešnom čoveku robu na čuvanje”, kaže Jadran i dodaje da je zbog toga kupio 2 stovarišta, pa tek kad novac legne na račun – izdaje robu.

Što se tiče isplativosti, Jadran procenjuje da je potrebno preko 200 grla ovaca da bi se nešto zaradilo. On gaji vitemberg ovce, koje se inače uzgajaju samo zbog mesa, a mušku jagnjad od 37 do 40 kg izvozi za Izrael. Iako je reč o malim količinama, posao polako raste, a ideja se razvija. Kako im je farma dovoljno udaljena od gradske sredine i zagađenja, odlučili su se sada da kupuju samo ovnove kako bi razvili svoju zdravu farmu. 


Sagovornik: Jadran Anđelković, Kovin

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica