Prevencija je veoma važna stavka u borbi protiv zaraznih i drugih bolesti ljudi i životinja. Deratizacija objekata za uzgoj stoke neophodna je za održavanje primarne higijene i sprečavanje pojave bilo kakvih bolesti.
Osnovne mere prevencije u objektima za uzgoj stoke odnose se na održavanje tehničke ispravnosti, kontrolu štetnih organizama (mikroorganizmi, insekti, glodari), opšte higijensko–sanitarne mere, preventivne zdravstvene mere, postupke karantiniranja i izolacije i pravovremeni dijagnostički i terapeutski tretman bolesnih životinja.
Možda vas zanima
Infektivne i zarazne bolesti ostaviće posledice po životni vek, reprodukciju i ponašanje životinja. Osim životinja, infektivne i zarazne bolesti mogu ozbiljno da ugroze i zdravlje ljudi koji dođu u kontakt sa zaraženim životinjama.
Kada se pomene deratizacija, najpre se pomisli na uništavanje štetnih glodara (miševa i pacova), koji posrednim ili neposrednim putem mogu biti prenosnici različitih zaraza i bolesti. Kuga, tifus, kolera, besnilo, tuberkuloza, antraks i trihineloza samo su neke od njih.
Osim što prenose bolesti, glodari nanose i ekonomsku štetu, jer prilikom pronalaženja hrane uništavaju i ono što ne spada u tu kategoriju (kablove, cevi, drvo, štofove).
Načini izvođenja deratizacije
Deratizacija se izvodi mehaničkim, biološkim, bakteriološkim i hemijskim sredstvima. Prema obimu izvođenja samog procesa, može biti lokalna (jedan ili nekoliko objekata) ili opšta (određeno područje).
Primena mehaničkih sredstava (mišolovki, pacolovki i postavljanje mreža na razne otvore) najstariji je metod koji se i danas može koristiti za borbu sa manjim brojem glodara.
Za bakteriološki metod borbe služe razne vrste mikroorganizama kojima se izazvaju veštačke epizootije (uginuća većeg broja životinja) glodara.
U deratizaciji se najšire primenjuju hemijska sredstva (prah, pasta, granula, tečnost i gasovi) najčešće pomešana sa hranom ili vodom u vidu mamaca. Od hemijskih sredstava za deratizaciju koriste se: morski luk, barijum-karbonat, fosfin, cinkov fosfid, strihnin, arsen-trioksid, cijanovodonična kiselina, natrijum-fluor-acetat, talijum-sulfat, antikolin i tomorin.
Kako izgleda proces deratizacije?
Da bi bila efikasna i da bi se održala neophodna higijena u objektima za čuvanje i uzgoj stoke, deratizaciju treba izvoditi 4 do 6 puta godišnje.
Pre izvođenja same deratizacije, neophodno je ustanoviti prisustvo ljudi i životinja u određenim objektima na koje se odnosi, kao i lagerovanje hrane.
Za pripremu mamaca treba uzimati onu vrstu hrane koje generalno nema u objektu u kome se vrši deratizacija. Nakon odabira mamaca i ostale neophodne pripreme obavlja se proba.
Priprema se hrana bez otrova, da bi se prema količini pojedenih probnih mamaca ustanovilo kojim se pravcem kreću glodari i koliki je njihov približan broj. Nakon ustanovljenih detalja, mamce sa otrovom treba izlagati dokle god ih glodari konzumiraju i svakodnevno ih obnavljati.
Miševi su radoznali pa lako uzimaju mamac, dok je kod pacova priča drugacija. Pacovi su nomofobični (imaju strah od novog i nepoznatog), pa neko vreme ignorišu hranu koja im se nudi, a kada odluče da je probaju, žrtvuju najstariju jedinku. To je razlog zašto se koriste otrovi sporog dejstva, kako bi pacovi uginuli sporije i bez teških simptoma.
Nakon završetka procesa deratizacije, preostale mamce treba pokupiti i ukloniti zajedno s uginulim glodarima.
Pored primene samog procesa deratizacije, neophodno je preduzeti i građevinsko-tehničke i preventivne mere u cilju smanjenja ulaska glodara u objekte, kao i redovno košenje trave i uklanjanje korova i rastinja.
Komentari