Priroda je raznolika i složena, i za razliku od poljoprivrede, nikada i nigde nećete videti monokulture. Setite se samo nepreglednih polja pšenice, kukuruza ili kupusa. To ne možete videti u prirodi. Na isti način stado ovaca ili stado koza predstavlja monokulturu.
Ideja koja stoji iza zajedničke ispaše više vrsta stoke je zapravo vrlo jednostavna.
Možda vas zanima
Zajednička ispaša različite stoke je osmišljena kao oblik upravljanja stokom, koji podseća na ono što se događa u divljini. Ako pogledate na poslednjih nekoliko divljih stada na svetu, oni se sastoje od više različitih vrsta životinja. Na primer, u Keniji biste pronašli zebru i bivole ili u Poljskoj jelene i divlje svinje.
Mešajući različite vrste zajedno, istraživanje u SAD-u je otkrilo da životinje tako bolje i raznovrsnije jedu, koriste mnogo više pašnjaka i stočne hrane, i da se ne takmiče jedni sa drugima zbog različitih sklonosti ukusa.
Na primer, svinje vole mahunarke, detelinu i slično, ovce će pasti travu i biljke, a koze vole da brste lišće od grmlja.
To rezultira zdravijim životinjama, boljim mesom, boljim mlekom, većom otpornošću na parazite, te povećanjem raznolikosti pašnjaka, što se vremenom pretvara u poboljšanje zdravlja zemlje.
Zaštitite stoku na farmi – odaberite pouzdanog psa čuvara
Šta je Holističko planiranje ispaše (HPG)?
U pitanju je dugoročno upravljanje resursima zemlje, pašnjaka i vode, kako bi se sačuvali i unapredili, kako bi stoka što duže imala da jede raznoliku, svežu hranu, i time se povećala njihova otpornost na bolesti i produktivnost. Ovo je sistemsko planiranje na više godina i podrazumeva, pored zajedničke ispaše različitih vrsta, i kretanje stoke sa jednog na drugi pašnjak.
Šta su benefiti zajedničke ispaše i kretanje stoke između pašnjaka?
- Ravnomeran raspored đubriva, izmeta i urina, što doprinosi zdravijim pašnjacima,
- Životinje pasu dostupne biljke, svaka ono što voli i ravnomerno ih troše,
- Životinje se često kreću što stimulište njihov razvoj, bolju prokrvljenost, zdravije meso,
- Ujedno, njihovo kretanje stimuliše vegetaciju,
- Razvijaju se jače biljne zajednice, koje životinjama pružaju bolju ishranu,
- Produktivnost životinja je višestruko poboljšana,
- Na kraju, biljke i zemlja konačno imaju koristi od ovog sistema upravljanja.
Iskustva farmera u svetu, koji primenjuju ovaj sistem, govore da je potrebno ostaviti polovinu biljaka na pašnjacima, odnosno ne manje od 1/3, kako bi se oni uspešno oporavili. Na taj način se daje biljkama prilika da se brzo oporave nakon ispaše.
Zašto je važno saditi autohtone vrste biljaka i cveća
Ukoliko je reč o velikom stadu, tipa 100 grla na 4 hektara ispaše, tu je reč o puno mokraće, izmeta, a većina vegetacije se utabava na površini tla delovanjem kopita. Ispitivanja vegetacije i tla su pokazala da, ako se stado kreće i seli na drugi pašnjak, hranljive materije u tlu i struktura zemljišta se znantno povećavaju.
Paraziti
U svetu, na seoskim imanjima je odavno počela da se praktikuje holistički planirana ispaša (HPG). To znači da životinje svakodnevno jedu svežu hranu, dok je to moguće, i ne vraćaju se na isto područje pašnjaka otprilike četiri meseca.
Za to vreme zemlja se očisti od parazita jer HPG ima pozitivan uticaj na kontrolu parazita i broj fekalnih jaja. Ako se životinje vode stalno, svakodnevno, na jedno te isto mesto, ono postaje zaraženo i jako teško se oporavlja i obnavlja.
Komentari