Proleće je vreme da se stočari pobrinu za svoje ovce. U našem podneblju striža ovaca obavlja se jednom, eventualno dva puta godišnje. Ovce se obično šišaju kada je vreme najpogodnije, a to je kraj proleća. Stručnjaci kažu, maj i jun su pravi meseci za ovaj posao. Nešto ranije, početkom proleća, može da se samo obavi striža ovaca koje su zimi gladovale ili su bile bolesne.
Možda vas zanima
Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu, objašnjava zašto su maj i jun pravo vreme za ovaj posao. On kaže da je u toplim danima lučenje kožnih žlezda pojačano, pa je i znojenje veće. I još nešto.
Oficir koji je postao jedini sortirač vune u Srbiji
„U proleće, kada ovce počinju da pasu travu, porast vune je veći. A porast vune je najveći dva do tri meseca posle šišanja. Što se pripreme za ovaj posao tiče, treba najpre izdvojiti eventualno bolesne, naročito šugave ovce. Zaprljane životinje treba očistiti od čička ili trnja. Ako su previše prljave, mogu da se okupaju, ako to temperatura dozvoljava. Noću ne sme biti ispod 12 stepeni. Ukoliko kupate ovce, mora se voditi računa da vuna pre šišanja bude potpuno suva. Podrazumeva se da osoba koja obavlja strižu mora da bude obučena za to. Preporuka je da se ovce ne hrane 10 do 12 sati pre ovog posla. A ako ovce imaju jagnjad, treba ih od majke odvojiti najviše četiri sata pre striže“, kaže diplomirani inženjer stočarstva, Goran Joksić.
Ukoliko kupate ovce, mora se voditi računa da vuna pre šišanja bude potpuno suva.
Kada je redosled u pitanju, i tu postoji red. Kreće se od jalovih ovaca, zatim se šišaju kastrati, potom ovnovi, i na kraju ovce u laktaciji. Ako u stadu ima različitih rasa, pod makaze prvo dolaze gruborune ovce, zatim one sa vunom srednjeg kvaliteta, i na kraju ovce finog runa. Nekada se šišanje obavljalo samo ručno, a sada postoje i električne mašinice za tu namenu. Pre ovog posla, pa i za vreme striže, podrazumeva se da ovce ne treba goniti, tući ili se prema njima grubo ponašati.
„Striža počinje tako što se ovca uhvati za zadnju nogu, a nikako za vunu. Ovce se šišaju u ležećem položaju. Najpre se stavljaju na bok i šišanje počinje od trbuha, unutrašnjih strana nogu i vrata ka leđima. Kada se ošiša jedna strana, runo se prebaci, a ovca se okreće da bi legla na ošišanu stranu. Posle ošišane druge strane, skida se vuna sa glave i repa. Striža se obavlja ravnomerno i strogo se vodi računa da se ne povredi grlo i vime“, kaže Joksić.
Na kraju, vuna se suši, i samo dobro prosušena pakuje se u džakove. Čuva se u dobro provetrenim i suvim prostorijama. Joksić napominje da je kvalitet vune bolji kada se obavi jedna striža godišnje, jer je runo duže i ima veću vrednost za domaćinstvo i industriju.
Tekst je originalno objavljen 04.21.2017 godine.
Sagovornik: dipl. inž. stočarstva, Goran Joksić, PSSS Kragujevac
Komentari