Sve je počelo pre šest godina zahvaljujući ljubavi prema konjima i prirodi.Tako je nastala Harmonija. Ranč u selu Belić u blizini kanjona reke Gradac. Od samo jedne parcele došlo se do odgajivačnice, štala za smeštaj konja na određeni broj dana, ali i smeštajnih kapaciteta za turiste koji odluče da posete ovaj deo Zapadne Srbije.
Najpre je osnovan Konjički klub „Lastin rep” a zatim i ranč Harmonija. Imanje se prostire na skoro devet hektara. Početak je vezan za odgoj rasnih punokrvnih engleskih konja. U štalama su trenutno smeštene priplodne kobile za galopske trke, tu je pansion za konje a u pašnjacima iznad ranča su ispusti za konje, dok se objekat za odgoj ždrebadi nalazi u susednom selu Brangović.
Ideja o osnivanju Konjičkog kluba ali i samog ranča potekla je od Vladana Damnjanovića, a zajedno sa njim radi Danijela Sarić.
Možda vas zanima
„Sve je počelo od ljubavi prema konjima i prirodi. Ja sam za rođendan dobila na poklon ždrebe, pa je onda trebalo izgraditi objekat za njega i tako redom. Zatim su građevine narasle, počelo je interesovanje ljudi i onda se ukazala prilika da se bavimo uzgojem trkačkih konja. Jedno drugo je nadograđivalo i pokazala se potreba da ovo bude održivo imanje. Pa smo tako došli na ideju da organizujemo takmičenja, rekreativno jahanje, edukacije razne”, kaže Danijela.
Ciljna grupna su im kažu ljudi koji se profesionalno ili rekreativno bave konjarstvom, ili ako neko ima samo jednog konja pa mu nije isplativo da ga drži u nekoj privatnoj štali.
„Pogodni smo za one koji u svom vlasništvu imaju jednog ili dva konja, jer kad je veći broj konja u štali tada opadaju troškovi držanja. Prednost toga što neko može da dovede svoga konja ovde je u nadmorskoj visini i geo lokaciji Valjeva. Za konje je jako važno da imaju promenjive terene, zemlje, klizave trave, kamenja, kako bi ojačali na različite udare”, priča nam Nikola Sarić.
U zavisnosti da li se radi o ždrebadima, uzgoju konja ili samo ako je reč o čuvanju konja u ovom svojevrsnom „hotelu’’ mogu se dobiti i različite usluge.
„Ako su u pitanju ždrebad ona su puštena na pašnjak (padok). Pašnjak je podeljen u četiri odvojena dela, svaki ima specifičan teren i ždrebad se na svakih sedam dana puštaju iz jednog u drugi padok. Tako menjaju teren na kome se nalaze i nadmorsku visinu za nekih 200 do 300 metara. Inače kod odgoja konja važna je i nadmorska visina na kojoj oni rastu, pre svega zbog uticaja na njihova pluća i mišiće. Najbolja nadmorska visina za odgoj konja je 600 do 800 metara gde se igrom slučaja Valjevo i nalazi, koje je inače savršeno mesto za uzgoj konja”, kaže Nikola.
„Organizujemo ture terenskog jahanja u trajanju od jednog do četiri dana. Svako može doći ovde, povesti svog konja ili uzeti našeg i onda da po želji možemo jahati do Povlena, Bajine Bašte, Krupnja. Trenutno ima oko 900 kilometara ucrtanih mapa koje sve treba da se povežu i da se odrede kontrolni punktovi za terensko jahanje. Cilj nam je da to preraste u jednu vrstu terenskog takmičenja gde bi etapa bila duga od 140 do 180 kilometara”, navodi Nikola.
Ugostili su, kažu, do sada ovde turiste i ljubitelje konja iz Austrije, Norveške, Engleske.
Autor: Dejan Davidović
Komentari