U selu Kljajićevo, nedaleko od Sombora, četiri generacije porodice Vuković žive u istoj kući i uspešno se bave stočarskom proizvodnjom, tačnije ovčarstvom. Đuro Vuković, najstariji član porodice, podelio je sa nama zašto se odlučio da gaji tovna grla Il de Frans, i koji je provereni recept za uspeh na selu.
„Imamo 150 ovaca. Razmišljamo da proširimo, jer unuk želi da pravimo farmu do 500 ovaca. On studira na fakultetu i doneće iskustvo da to unapredimo“, kaže Đuro.
Za Il de Frans su se odlučili jer nemaju uslova za ispašu, a to je rasa koja je više za staju nego za pašu. Hranu sami proizvode, a u proseku dobijaju 1,5 jagnje po ovci, što zavisi od uslova, godine, hrane…
Možda vas zanima
U planu im je i da prošire štalu, da naprave pravu farmu kako bi mogli da razdvoje ovce i da ih sortiraju. Što kaže Đuro „da bude uredno“.
Prema njegovim rečima, prodaju samo mušku jagnjad, dok žensku ostavljaju za proširenje farme. Od toga mogu da žive, ne žale se, ali veliku ulogu igraju i subvencije.
„Imamo 7.000 dinara subvencije, 2.000 dinara po jagnjetu, inače da nema toga – ne bi bilo ništa“, priznaje Đuro.
Na placu gde je kuća, Đuro ima još 4-5 hektara zemlje. Da nema toga, ne bi mogao ni da razmišlja o proširenju farme.
U posao oko ovaca uključena je cela prodica i sve generacije: sin, snaja, unuk.
Unuk studira u Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu i Đuro se nada da će on imanje i posao da drži bolje i da će ga unaprediti.
Kupci uglavnom dolaze iz okoline ili samog sela, a kada Đuro ima više grla za prodaju onda ih „tera“ u Bačku Palanku na otkup. Tamo, kako kaže, moraš imati najmanje 10 grla za prodaju, a onda dobijaš i bonus po jagnjetu.
Za kraj Đuro se ne žali, kako kaže, njemu nije loše – samo treba raditi.
Sagovornik: Đuro Vuković, stočar iz Kljajićeva
Komentari