Ukoliko je cilj proizvodnja kvalitetnog mesa za izvoz u razvijene zemlje Zapada, prvo treba razmisliti o izboru rasa pogodnih za tov. Pored pitanja koje rase ćemo uzgajati, postavlja se pitanje i načina uzgoja koji daje rezultate koji su traženi na tržištu i mogu obezbediti dobru zaradu proizvođačima.

Stočari na Zapadu pre svega odgajaju telad u sistemu krava-tele tj. imaju stalno stado iz kojeg izdvajaju telad za prodaju. Telad odrastaju pored krave i prvo se hrane njenim mlekom, a zatim prelaze na drugu hranu.

Masovna proizvodnja podrazumeva da se goveda potom tove i veći deo života provode u velikim sistemima u kojima uslovi nisu dobri za proizvodnju mesa vrhunskog kvaliteta. Pored toga, ovaj način proizvodnje je sve više pod lupom javnosti zbog neadekvatnog tretmana životinja i zakonske regulative koja je sve restriktivnija po tom pitanju.

Možda vas zanima

Broj goveda na istorijskom minimumu – Da li ima šanse za napredak?

Stočarstvo

30/08/2020

Stado koza daje 1.000 litara mleka dnevno – fabrika zdravlja u Čeneju

Stočarstvo

29/08/2020

Saveti stručnjaka: Kako održati telesnu težinu kod junica nakon telenja

Stočarstvo

04/08/2021

Goveda ne samo da nemaju dovoljno prostora, već često ne mogu da se kreću. Hrane se koncentratima na bazi soje i kukuruza sa malo dodatog sena ili trave, što nije optimalna ishrana za njihovo zdravlje, ali jeste za brzi tov. Pored toga, česta je upotreba antibiotika i hormona za rast.

Ovako uzgajana govedina se sve manje traži u razvijenim zemljama.

Šta Zapad želi?

Ukratko, potrošači na Zapadu žele prirodno tj. organsko. U prirodi goveda ne jedu koncentrat već svežu travu i kreću se slobodno. Razlika u mesu goveda koje se hranilo travom i goveda koje se hranilo žitaricama je ogromna i u ukusu i u kvalitetu.

Pre svega, meso dobijeno od goveda koje je koristilo travu u ishrani, u sebi sadrži manje masnoće, ali ima više omega 3 masnih kiselina i drugih poželjnih sastojaka. Osim toga, meso goveda koje se hranilo travom je bogatije i vitaminima i antioksidantima.

Problem je što sa ishranom koja je zdrava i za goveda i za ljude koji će konzumirati njihovo meso mnogo više vremena treba da se postigne željena kilaža i masnoća mesa za tržište. Zbog toga je bilo neophodno napraviti kompromis.

Žitarice samo u poslednjoj fazi

Govedina od životinja koje su hranjene samo svežom travom, naravno i senom kada je neophodno zbog godišnjeg doba, je najskuplja. Ko se odluči za ovakvu proizvodnju može, zapravo mora, da zaboravi na masovnost i da se usredsredi samo na kvalitet.

Problem je u tome što je broj ljudi koji ima novca da priušte sebi ovakav delikates relativno mali. Zbog toga je napravljen kompromis pa se i prosečnom kupcu nudi nešto zdravije od mesa uzgajanog masovnom proizvodnjom u velikim halama u kojima su loši uslovi za život životinja.

Posle odvajanja od majke, telad se puštaju na slobodnu pašu dok uslovi to dozvoljavaju. Tek se u poslednjoj fazi pred klanje telad hrane žitaricama i to pre svega kukuruzom, ječmom i raži. CIlj ove proizvodnje je obezbeđivanje životinjama što boljih uslova za formiranje dobrih proteina tj. mišića koji će na kraju biti prošarani masnoćom od završne ishrane žitaricama. A prošaranost je izuzetno tražena.

Ovaj metod ima nekoliko prednosti. Pre svega, poštuje najsavremenije preporuke o dobrobiti životinja što za uzvrat obezbeđuje kvalitetnije meso.

Iz ugla potrošača, sve je veća tražnja za mesom čije se poreklo zna, a pogotovo za mesom životinja koje su tretirane na dobar način. Prakse kao kakve su postojale, kao što je vezivanje teladi za pod da se ne bi kretala u cilju dobijanja što mekšeg mesa, ne samo da su postale protivzakonite, već su u svesti potrošača postale neprihvatljive.

Sa druge strane, samo ishrana travom mesu daje ukus koji je bliži ukusu divljači, dok žitna završnica ublažava taj specifičan ukus koji nije za svakoga.

Naravno, uz sve ovo veliki faktor igra i rasa goveda koja se gaji zbog brzine rasta, kvaliteta mesa, pa i tržišne isplativosti.