Od aktuelnih protesta proizvođača zbog niske cene mleka, preko uvoza svinjskih polutki i prasadi bez carine, do niske potražnje stočne hrane usled visoke cene i otežanog plasmana jaja i mesa u živinarstvu znak je da u stočarskoj proizvodnji ima svega samo ne sigurnosti. Agromedia portal izdvaja šta je sve obeležilo početak godine u stočarskoj proizvodnji.
Proizvođači mleka nezadovoljni
Niska otkupna cena mleka i neizvesnost u saradnji sa otkupljivačima i prerađivačima, koji konstantno obaraju cenu nešto je što godinama muči proivođače. Pored toga i neusaglašenost otkupnih cena u različitim regionima u Srbiji, naterlalo je većinu da odustane od proizvodnje, a u prilog tome govore i podaci o smanjivanju broja grla na teritoriji cele Srbije.
VIŠE O TEMI:
Protesti zbog niske cene mleka
Proizvođači mleka su krajem prošlog meseca napravili spisak zahteva koje su izneli na sastanku sa ministarkom poljoprivrede. Šta su proizvođači tražili od ministarke pogledajte u ovom tekstu: Proizvođačima mleka dogorelo do noktiju, evo šta oni traže
Nakon razgovora sa ministarkom poljoprivrede, proizvođači mleka iz Banata iz zgrade Vlade izašli su zadovoljni. Dobili su obećanje, da će kvalitet stranog mleka biti ograničen uvozom.
Zadovoljstvo proizvođača mleka, nažalost, nije trajalo dugo pa je ubrzo nakon toga najavljen novi protest koji je održan 4.februara 2023. godine kada je prosipano mleko ispred zgrade Ministarstva poljoprivrede.
Šta su rekli učesnici ovog protesta i kako je izgledao protest zabeležila je naša ekipa na licu mesta u ovom videu:
Ko procenjuje kvalitet mleka u Srbiji?
Za mesec dana, kada isteknu uvozne dozvole mlekarama, država će ograničiti uvoz sirovog mleka, većom kontrolom kvaliteta. Ali, ono što nije precizirano još uvek je ko će vršiti kontrolu tog uvoznog jeftinog mleka.
Uprkos postojanju Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, kvalitet i cenu sirovog mleka u Srbiji i dalje procenjuju same mlekare. A koja cena bi odgovarala proizvođačima mleka pročitajte u ovom tekstu: Od sada UVOZ MLEKA zavisi od kvaliteta – A ko će ga kontrolisati?
Otvorena vrata za uvoz prasadi
Odluka Vlade da ukine carinu na uvoz tovnih prasadi do 50 kilograma, prema mišljenju resornog ministarstva trebalo bi da omogući obnovu stočnog fonda, koji je poslednjih deset godina gotovo uništen. I dok država pokušava ovom merom da zanovi tov svinja, pojedini poljoprivredni proizvođači smatraju da to nije najbolje rešenje, jer bi moglo dodatno da uruši domaće stočare.
Male farme pred gašenjem
Prema rečima Čaba Mikuške, predsednika Udruženja odgajivača svinja iz Bačke Palanke domaći uzgoj svinja je u poslednjih deset godina doživeo velike promene. Više o tome pročitajte u tekstu: Država ukinula carinu na uvoz prasadi! Mali proizvođači nezadovoljni
Mnogi stočari se slažu sa Čabom u tome da uvoz prasadi i svinjskih polutki u našu zemlju može da bude samo gašenje požara da se trenutno stočari uposle. A onda kada se prasići utove i prestane se sa uvozom, tada će na tržištu biti velika ponuda tovljenika što može rezultirati velikom ponudom i niskom cenom, kaže Nebojša Radnić iz Starog Žednika.
Postavlja se pitanje da li mali proizvođači mogu da opstanu sa cenama koje stalno padaju i već sada su ispod proizvođačke cene. Više o tome saznajte od Nebojiše Radnića u tekstu: Šta dobijamo, a šta gubimo UVOZOM PRASADI i svinjskih polutki?
Prasadi za tov u Srbiji nema dovoljno
Utovljivači stoke širom Srbije godinama unazad nezadovoljni su stanjem na terenu i cenom prasadi za tov. Mnogi od njih su na rubu opstanka, a poslednjih desetak godina prasad su bila jeftinija od tovljenika što je dovelo do gubitka interesovanja za ovu proizvodnju.
Prasadi za dalji tov u Srbiji nema ili su jako skupa, kaže naš sagovornik Milovan Ivanković iz Zasavice. Ako se i nađe po neko prase cena mu je 500 dinara za kilogram + porez, a prasad uglavnom iznose od 27 do 28 kilograma.
Šta Milovan kaže o uvozu prasadi bez carine i da li ima načina da ova mera urodi plodom saznali smo od njega u telefonskom razgovoru:
Od opstanka stočara zavisi i dobrobit životinja
Opstanak malih, obično ne toliko imućnih farmera, u mnogim ruralnim područjima naše zemlje, je u neposrednoj vezi sa opstankom i zdravljem životinja koje oni gaje, kao i sa kvalitetom proizvoda životinjskog porekla.
Od 50-ih godina prošlog veka, u cilju povećanja obima proizvodnje, stočarstvo i stočarske prakse su se brzo menjale. Došlo je od ubrzanog razvoja i primene nekih novih tehnologija, kako bi sve veći zahtevi tržišta bili zadovoljeni, što je za posledicu imalo da se danas, u industrijskim farmama veliki broj životinja drži u uslovima koji negativno utiču na njihovu dobrobit.
Primer za ovo su muzne krave, koje se nakon dve ili tri godine intenzivne muže vrlo često isključuju iz proizvodnje zbog lošeg zdravstvenog stanja (često dolazi do razvoja mastitisa ili hromosti). Koliko je važno da se vodi računa o životinjama saznajte u ovom tekstu: Dobrobit životinja! Važan deo održive poljoprivrede, ali i izazov za proizvođače
Slaba ponuda stoke na pijacama
Slaba je bila ponuda teladi SM rase do 160 kilograma u mesecu za nama na pojedinim prodajnim mestima.
Trend prosečne ponude prasadi nastavljen je tokom januara na stočnim pijacama u Srbiji prvenstveno zbog praznika i porodičnh slava u ovom periodu. Prodaja je bila bolja nego prethodnog meseca. Obim ponude i prometa tovnih svinja obe kategorije bio je slabiji u odnosu na decembar na prodajnim mestima u Srbiji.
Prosečna ponuda jagnjadi na četrnaest stočnih pijaca u Srbiji, a promet se odvijao najčešće po ceni koja je varirala od 380 do 400 din/kg, što ukazuje na blagi pad u odnosu na decembar. Ponuda jaradi bila je slaba prošlog meseca.
Najaktuelnije cene stoke i stočne hrane svake nedelje pratite na našem sajtu u rubrici: KRETANJE CENA
Živinarstvo: Šta utiče na cene jaja?
Živinarstvo je grana stočarske proizvodnje koja ima relativno brz obrt kapitala i veliki potencijal za razvoj, međutim poslednjih godina živinari u Srbiji su nailazili na velike probleme, prvenstveno kod plasmana živinskog mesa i konzumnih jaja.
Sa druge strane globalna kriza izazvana pandemijom i ratom u Ukrajini uticala je na poskupljenje hrane za živinu i energenata.
Na koje još prepreke nailaze proizvođači u sektoru živinarstva saznajte u ovom tekstu: Živinarstvo je posao sa BRZIM OBRTOM KAPITALA – Zašto u Srbiji i dalje postoji problem SA PLASMANOM?
Proizvodnja mesa i mleka na tankom ledu?
Već dugo razni stručnjaci pa i sami proizvođači pričaju da nema ozbiljne poljoprivrede bez ulaganja u stočarsku proizvodnju i mlečno govedarstvo. Svi se slažu, ne čuju se glasovi protiv, nema ni drugačijih predloga, jedino što vreme prolazi, a baš ništa se ne radi!
Gde se trenutno nalazi sprsko stočarstvo i mlečno govedarstvo pročitajte u ovom tekstu: Proizvodnja mleka i mesa na tankom ledu! – A kada ćemo shvatiti da je DOMAĆE UVEK BOLJE?!
Komentari