Foto: Dejan DavidovićPažljiv odabir i stroga selekcija, nakon više od pola veka u odgoju sjeničke pramenke a od pre jedne decenije i romanovske ovce, svrstala je farmu ovaca porodice Dobrašinović u jednu od najboljih u Srbiji po proizvodnji priplodnog materijala.
Na porodičnoj farmi u selu Lelić, nadomak Valjeva, trenutno je blizu 300 grla i u okolini Kragujevca skoro 400. Plan je kako kaže Vladimir Dobrašinović da dostignu cifru od 1.000 grla, izgrade klanicu i restoran kako bi i na taj način kvalitetno jagnjeće meso plasirali na tržište.
„Bavimo se proizvodnjom priplodnog materijala. Tu je matematika totalno drugačija, ulaganja su veća, prihod je naravno veći. Majka Milena je ovde na neki način glavna. Na njoj se vodi gazdinstvo. Svi mi dođemo i odemo, ali ona je konstantno ovde i vodi računa o stadu. Bez lažne skromnosti imamo jedno od najboljih stada u Srbiji, a u Kolubarskom regionu na osnovu analiza instituta najveći smo proizvođači priplodnog materijala. Toga naravno ne bi bilo da ne radimo ozbiljno“, kaže Vladimir Dobrašinović, koji je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, ali se i pored toga posvetio porodičnom poslu.
možda vas zanima
Kvalitetna jagnjad za priplod, odgajana u ovom valjevskom selu, nalaze kupce širom Balkana. Ove godine preko 150 komada već je prodato i još toliko je na stanju. Prodaja je uglavnom ugovorena samo se čeka starosna granica kako bi jagnjad bila isporučena novim vlasnicima. Pored selekcije velika pažnja posvećena je ishrani, jer je kako objašnjava Dobrašinović, ona drugačija nego kod jagnjadi za klanje.
„Situacija u poljoprivredi je takva – kakva je. Ono što se ima sredstava poenta je da se potroši kako treba, da se ne bacaju pare uludo, jer baš ne cvetamo u zadnjih 30 godina“, kaže Dobrašinović.
Prema njegovim rečima, svaka mašina na kojoj rade na terenu starija je od vozača i on smatra da je to porazno, kao i to što ne mogu da naprave dovoljno novca da kupi mašinu koja košta 20.000 ili 30.000 evra.
„Ljudi masovno odlaze zato što ne mogu da obezbede egzistenciju, jer su ekonomski parametri takvi da već mi sa ovim brojem grla ne možemo da obezbedimo platu koju može da ima najobičniji majstor. Sami pariteti su drugačiji, oni se promeniti neće. Rešenje je da proizvodimo više i bolje, moramo učiti sa istim sredstvima, istom zemljom koju imamo i da upotrebimo neka naučna znanja da proizvedemo više“, smatra Dobrašinović.
Prema njegovim rečima u ovom poslu je najbitnije da su kupci zadovoljni. Već decenijama imaju svoje stalne mušterije, i kako dodaje ima ljudi koji imaju identična stada kao njihova zato što sa njihove farme uzimaju ovnove u nazad 30 godina.
Dobrašinović ocenjuje da je ova godina u poljoprivredi jedna od lošijih, čemu je doprinela i epidemija koronavirusa, ali i dodaje da je u agraru svaka četvrta godina problematična.
Foto: Dejan Davidović„Zadnjih par godina stvarno je bila dobra prodaja priplodnog materijala, ni ove godine ne možemo se žaliti. Ide sporije, ali sve skoro što smo planirali je prodato. Što se tiče klaničara, Srbija ima problem jer je izvoznik, a taj deo oko izvoza ne rade ozbiljni ljudi i ozbiljne firme, nego su to više šverceri koji zbog koronavirusa tu barijeru nisu mogli preskočiti“, rekao je naš sagovonik.
Kako navodi, trenutna cena kilograma žive vage jagnjadi u Makedoniji i na Kosovu je 2,5 do 3 evra, u Crnoj Gori odgajivači imaju garantovanu cenu od 2,4 evra i nema limita težine. Bosna ima svoju klasičnu cenu, jagnje je oko 100 evra i nebitno je da li ono ima 25 ili 50 kilograma, samo da je mlado i po tome su specifični.
„Srbija ima trenutnu cenu za mladu jagnjad dva evra, što znači da mi imamo očigledan problem sa plasmanom te robe na neka dalja tržišta, zato što to ne rade neke ozbiljne firme“ navodi Dobrašinović.
Kako sam kaže, postoji samo jedna firma u Temerinu koja izvozi za Palestinu.
„Što se tiče ovčarstva, u Srbiji se moramo navići na to da je u zadnjih 20 godina cena jagnjadi u proseku 2,10 eura po kilogramu i moj savet je da ko se uklapa u tu proizvodnju treba da radi u suprotnom neka napusti“, ocenio je Dobrašinović, inače dobitnik brojnih priznanja za uzgoj ovaca.
Komentari