Stočarstvo kao najvažnija grana poljoprivrede u opštini Petrovac na Mlavi i pored povoljnih uslova za razvoj u prethodim decenijama beleži pad stočnog fonda, odlazak radno sposobnog stanovništva sa sela, nedostatak novih znanja i tehnologija, kao i nedostatak finansijskih sredstava za subvencije.
Tim povodom razgovarali smo sa predsednikom komisije za poljoprivredu, gospodinom Radovanom Rakovićem, o stanju stočnog fonda, stočarstvu u opštini Petrovac na Mlavi i aktivnostima komisije vezane za stočarstvo.
Možda vas zanima
Stočarstvo u mlavskom kraju ima povoljne uslove za razvoj. Veliki broj poljoprivrednika koji se ratarstvom bave na površinama ispod 20 hektara odlučuju da ne prodaju kukuruz, pšenicu, soju, ječam i sena raznih vrsta detelina, već da upotrebe za ishranu stoke kako bi zaradili koji dinar više. Nekada je u ovom kraju bilo preko 100.000 grla ovaca i koza, preko 30.000 grla goveda, a sada je broj grla stoke daleko manji od onog od pre nekoliko decenija. Lokalna samouprava u Petrovcu na Mlavi preko komisije za poljoprivredu čini napore da se stočni fond uveća.
O problemima u ovoj oblasti i načinima na koji se mogu prevazići najmerodavniji sagovornik je diplomirani inženjer poljoprivrede Radovan Raković.
Odlazak radno sposobnog stanovništva
Veliki broj radno sposobnog stanovništva je sa sela otišao u gradove i inostranstvo zbog nepovoljnih prilika u poljoprivredi.
„Praksa iseljavanja stanovništva iz seoskih sredina je prisutna decenijama. Nekada su iz ekonomskih razloga naši sugrađani odlazili u zemlje zapadne Evrope, a danas sve češće i ka Petrovcu, Požarevcu i Beogradu. Teški uslovi rada i privređivanja su bili razlog migracija.“
Došlo je do promena u prioritetima kod stanovništva u seoskim sredinama.
„Neophodno je sagledati potrebe i uložiti napor da se stvore uslovi da mlađi ljudi na selu imaju mogućnost da svojim radom i upotrebom raspoloživih resursa obezbede egzistenciju za svoje porodice, da budu domaćini i gazduju svojim imanjima. Zemlja je zahvalna i uvek plodovima vrati onom ko ume da je obrađuje i stara se o njoj, a naši ljudi su vredni, samo treba adekvatno nagraditi njihov rad i trud.“
„Došlo je do promena u prioritetima kod stanovništva u seoskim sredinama. Razvojem informativnih tehnologija, koje bi trebalo da budu dostupne svima, virtuelna komunikacija postaje jedna od najznačajnijih načina komunikacije, tako da je danas za stanovnike sela dobra internet veza podjednako važna kao što je to nekada bio fiksni telefon, autobuska linija, dom kulture ili ambulanta.“
Ministar Nedimović poručio: Treba nam što više goveđeg mesa!
„Obnovom zemljoradničkih zadruga, organizacijom kooperativa, formiranjem udruženja i sl. pomoglo bi se poljoprivrednim proizvođačima da plodove svog rada plasiraju na tržište. Sigurnost da se ono što se proizvede, proda i naplati po adekvatnoj ceni bi svakako veći broj mladih ljudi zainteresovalo da ostanu na svojim imanjima. Mislim da u ovom trenutku postoji sve veće interesovanje mladih ljudi da se bave intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom na svojim imanjima“, kaže Radovan Raković
Nedostatak znanja i novih tehnologija u stočarstvu
Poljoprivreda, posebno stočarstvo, zabeležilo je veliki napredak u pogledu inovacije znanja i stvaranja novih tehnologija.
Stanje u stočarstvu iz ugla mačvanskog stočara
„Znanje je oduvek bilo moćno oružje – onaj ko ga primeni u praksi je za korak ispred drugih. Nekada se seme kukuruza uzimalo iz koša i sejalo se motikom, pa se kasnije kupovalo zaštićeno u džakovima, a danas se praktično seme kupuje na zrno i precizno seje pneumatskim sejalicama, pa imamo mnogo veće prinose.“
Kako do znanja i novih tehnologija na selu? Čitanjem stručne literature, časopisa, obilaskom uspešnih proizvođača, prisustvom na stručnim seminarima.
„U stočarstvu je neophodno pratiti dostignuća i primeniti ih u proizvodnji. Stočarska proizvodnja predstavlja krunu poljoprivredne proizvodnje. Kao takva je vrlo osetljiva, a kako je sve intenzivnija, neophodno je dobro izbalansirati sve činioce uključene u proizvodnom procesu. Kako bi proizvodnja bila rentabilna, maksimalno treba iskoristiti genetiku i proizvodne performanse koje poseduju današnje rase goveda, svinja, ovaca, koza i živine.“
„Kako do znanja i novih tehnologija na selu? Čitanjem stručne literature, časopisa, obilaskom uspešnih proizvođača, prisustvom na stručnim seminarima. Danas se jako veliki broj korisnih informacija nalazi na internetu i lako su dostupne. Lokalna samouprava će se potruditi da u pogledu transfera znanja obuhvati sve zainteresovane poljoprivredne proizvođače“, objašnjava Radovan Raković
Stočarstvo nosilac razvoja poljoprivrede
Tradicija koja je zastupljena u opštini Petrovac na Mlavi dokazala je da stočarstvo može biti nosilac razvoja poljoprivrede.
„Opština Petrovac na Mlavi predstavlja lidera u stočarskoj proizvodnji u Podunavsko-braničevskom regionu. Po zadnjem popisu bilo je 8.820 grla goveda, 64.558 grla svinja, 19.644 grla ovaca i koza, 300.855 grla živine. Sa 9.324 košnice pčela naša opština je jedan od lidera u Srbiji. Jedna od najznačajnijih grana je proizvodnja sirovog mleka, a dnevno se otkupi preko 30.000 litara. U opštini sirovo mleko otkupljuju i prerađuju četiri mlekare. Najznačajnija je mlekara ’Ekofil’, koja je uspela da partnerskim odnosom sa svojim kooperantima stekne poverenje da redovnim otkupom i isplatom omogući planiranje proizvodnje na duži period, a samim tim sigurnu egzistenciju.“
Opština Petrovac na Mlavi predstavlja lidera u stočarskoj proizvodnji u Podunavsko-braničevskom regionu.
„Novoformirano Udruženje odgajivača ovaca i koza ’Mlavski pastiri’ dalo je sebi zadatak da, pored okupljanja članova, napravi iskorak u organizovanju proizvodnje i plasmana, jer postoje vredni ljudi i prirodni uslovi da ova grana stočarstva u bliskoj budućnosti bude vodeća i zamajac koji bi mogao da preporodi naša sela“, objašnjava Raković.
Srbija jedina zemlja u regionu koja ne izvozi svinjsko meso
Subvencije za stočarstvo
Opština Petrovac na Mlavi preko Komisije za poljoprivredu odvojila je značajna sredstva i za razvoj stočarstva.
„Skupština opštine Petrovac na Mlavi je usvojila Program mera podrške poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja koji će, kao što zakon predviđa, biti upućen na usvajanje Ministarstvu finansija. Programom je predviđen regres za veštačko osemenjavanje krava, subvencije za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla ovaca, koza, goveda, zatim mašina za pripremu stočne hrane, muzne opreme i slično.“
Programom mera podrške predviđen je regres za veštačko osemenjavanje krava, subvencije za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla ovaca, koza, goveda, zatim mašina za pripremu stočne hrane, muzne opreme i slično.
„Pored ovih, poljoprivrednim proizvođačima su na raspolaganju značajne subvencije koje su predviđene republičkim budžetom za premiju za mleko, podsticaji za kvalitetne priplodne krave, ovce, koze...“
„Svakako ćemo se potruditi da olakšamo popunjavanje neophodne dokumentacije, da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima da ostvare pravo na subvencije, jer često se desi da se poljoprivredni proizvođači uplaše papirologije i nažalost odustanu, iako ispunjavaju predviđene uslove“, zaključio je na kraju Radovan Raković.
Autor teksta: Danijel Grujić
Autori fotografija: Danijel Grujić i Đorđe Pajkić
Komentari