Poljoprivrednu proizvodnju u Bavarskoj, evropskoj “prestonici” mlečnog govedarstva, karakterišu porodična gazdinstva, na kojima se ovom granom stočarstva bavi po nekoliko generacija, i uprkos tome što mnogima ovaj posao nije osnovni niti jedini izvor prihoda, niko ne odustaje od njega.

Kako i u kojim uslovima privređuju stočari u Nemačkoj, imalo je priliku da vidi četrdesetak valjevskih poljoprivrednika, koji su o trošku grada Valjeva i u organizaciji preduzeća “Agrorazvoj – valjevske doline” posetili nekoliko farmi u okolini Rozenhajma.

U ovom delu Nemačke, na 500 metara nadmorske visine, u podnožju Alpa, na 1.500 farmi proizvodi se takozvano planinsko mleko, za koje ovdašnji farmeri dobijaju oko pet evro centi više od svojih kolega iz drugih krajeva jedne od najrazvijenijih zemalja Evropske unije. Na svakoj farmi u proseku je 50 muznih grla, a kada je u pitanju rasni sastav 95 posto je simentalac.

Jedan od domaćina bio je i tridesetogodišnji Florian Moseger. Obrazovanje je stekao u Poljoprivrednoj školi i peta je generacija u porodici koja se bavi mlečnim govedarstvom. Kaže da ovaj posao radi sa zadovoljstvom, zato je ostao na porodičnom domaćinstvu i živi od njega.

Objekat je izgrađen za smeštaj 70 krava što je i kapacitet robota za mužu, ali je na farmi trenutno 50 muznih grla, koja svakoga dana daju blizu 900 litara mleka. U vlasništvu Mosegerovih je i farma junica koje nakon teljenja najčeđće prodaju kao prvotelke. Žensku telad ostavljaju za zapat, dok mušku prodaju sa navršenih mesec dana starosti.

“Trenutno je dobro i sa cenom mleka sam zadovoljan, a kako će biti u budućnosti to niko ne može da garantuje. Mislim da seljacima nikad neće biti lako”, smatra ovaj mladi poljoprivrednik.

Njegov komšija Sebastian Paul, koji ima farmu od 90 krava, kao jedan od problema vidi u tome što je sve manje mladih koji su zainteresovani za stočarstvo.

Navodi da na njegovom gazdinstvu proizvodnja za sada ide u dobrom pravcu, da se dobro obučio i kada su u pitanju kompjuteri tako da ceo menadžment farme može da vodi sam.

Objekti za stoku izgrađeni su od četinarskog drveta, koje raste u ovom delu Nemačke, po svim standardima za držanje muznih krava koje se slobodno kreću.

Za izgradnju i opremanje farmi, od države dobijaju povraćaj sredstava u visini od 40 posto od vrednosti investicije, a neki od uslova su da narednih 12 godina moraju da se bave govedarskom proizvodnjom i da krave budu na ispaši.

Na većini farmi muža je robotizovana, ishrana mehanizovana, što praktično znači da je za rad na farmi sa 50 krava dovoljna jedna osoba.

“Pre nego što sam izgradio ovaj objekat, u kom su krave slobodno puštene, one su pola godine bile na ispaši a drugu polovinu u štali na vezu. Svakako da je celogodišnje kretanje bolje jer imaju manje problema sa kretanjem, bolestima, teljenjem, lakše je obaviti mužu. Pored toga mnogo je olakšano i čišćenje, u staroj štali morao sam ručno da hranim krave uz pomoć vila i kolica a sada ima dosta više prostora pa mogu da uđem sa traktorom i drugim mašinama, što je mnogo je brže i lakše”, objašnjava Rupert Paul neke od prednosti drvenih u odnosu na zidane objekte, inaše stolar po zanimanju, koji je u svojoj stolarskoj radnji od drveta iz vlastite šume izgradio štalu.

Na proizvodnju kabaste stočne hrane u ovom delu Nemačke najviše utiču klimatski uslovi, blizina planinskog venca, te ovdašnji stočari isključivo proizvode silažni kukuruz i travu. Koncentrovanu stočnu hranu dobijaju direktno iz fabrike, po prethodno spravljenom obroku za svaku pojedinačnu farmu.

Otkupna cena mleka 2016. godine iznosila je 20 evro centi po litru, zatim je duži vremenski period bila 40, a trenutno je 60 evro centi. Za razliku od svojih kolega Johan Takser za litar organskog mleka dobija nepunih desetak evra više. Pre šest godina sa konvencionalnog prešao je na organsko stočarstvo. Trenutno ima 90 muznih krava, koje u proseku daju 7.000 litara mleka godišnje.

“U poslednjih godinu dana, kako je sve poskupelo, posebno kada je u pitanju energetska kriza, organska hrana više nije toliko atraktivna u marketima, i za ovo mleko dobijamo skoro isto novca kao i konvencionalne farme. Ali ne odustajem od ove proizvodnje, jer se nadam da će biti bolje. Pre dve godine otkupna cena organskog mleka je bila duplo viša, a sada je skoro ista jer je smanjena potražnja i opala kupovna moć. Meni za litar mleka sa 4,15 posto masti i 3,45 posto proteina plaćaju 68 evro centi”, navodi Johan Takser.

U vlasništvu ovdašnjih farmera je u proseku 30 do 50 hektara oranica po gazdinstvu, a za hektar poljoprivrednog zemljišta neophodno je izdvojiti 250.000 evra.