Farmeri u Danskoj moraju da vode računa o tome da hrana koju prodaju bude najvišeg kvaliteta, pa samim tim brinu i o zdravlju njihove stoke. Kako piše dnevni list Danas, Danska je mnogo manja zemlja od nas, a pretvorila se u poljoprivrednog džina.
Možda vas zanima
Bez antibiotika
Danci moraju da proizvode hranu koja ispunjava najviše standarde, bez antibiotika, sa najmanjim mogućim tragovima lekova u mesu ili mleku, bez zagađivanja životne sredine i bez uznemiravanja okoline. Svaki aspekt proizvodnje je omeđen strogim propisima koje kontroliše država, odnosno razne inspekcije.
Na primer, ukoliko se u predatom mleku nađu tragovi antibiotika, farmer koji je predao takvo mleko kažnjava se novčanom kaznom jednakom njegovoj četvorodnevnoj proizvodnji uz zabranu da predaje mleko u naredna četiri dana. Sami farmeri traže tako oštre kontrole jer hrana iz Danske zahvaljujući tome ima izuzetan tretman u izvozu i postiže odlične cene.
Upravo je zdravo meso sa minimumom lekova zaštitni znak farme Kaja Munka, koju je posetio novinar dnevnog lista Danas, a koja se nalazi u selu Fakse nekih sedamdesetak kilometara južno od Kopenhagena. Ne skrivajući ponos Munk ističe da je mesečno svega tri od 400 prasića na njegovoj farmi lečeno, dok je recimo 10 do 15 odsto dece bolesno i pod lekovima. Dok u Danskoj u svinjetini ima nula antibiotika, na primer u SAD je to 100 odsto.
Danski propisi su takvi da farma može dobiti lekova za svinje samo za nedelju dana, a jednom nedeljno dolazi veterinar koji pregleda svinje i kontroliše potrošnju lekova. Nakon 1992. godine kada je njegovu farmu pogodila opaka bolest Munk više nije kupio nijednu svinju spolja.
Stroge kazne
“Radimo i nasumične kontrole računa farmera da se uverimo da su svi dobili istu cenu za svoju robu, kako mali farmeri ne bi bili prevareni. Zadruge i farmeri su važni u danskom društvu, a poljoprivreda je vrlo osetljivo pitanje”, govori Munk.
Ako je neko od njih, na primer, imao dve kazne i dođe inspekcija i vidi da je svinji polomljena noga i da nije tretirana kako treba kazna dostiže 75 odsto prihoda od subvencija, objašnjava Kaj jedan od važnih razloga zašto farmerima nije do izigravanja propisa. Na pitanje da li bi farma mogla da opstane bez subvencija Munk odgovara da bi, ali samo ako ni druge zemlje u EU ne bi dobijale subvencije.
Izvor: Danas
Komentari